Облачина
За Облачину су чули сви, наjпрепознатљивиjа jе по сорти вишње, али и по jезеру коjе више од пола века привлачи туристе и заљубљенике у природу из региона. Облачинска вишња jе бренд општине Мерошина, њен успон почиње шездесдетих година XX века, са првим плантажама засађеним на пољопривредном добру. Облачинска вишња важи за jедну од наjквалитетниjих сорти у свету, због високог процента суве материjе у плоду.
Али и пре поjаве вишње и пре уређења Облачинског jезера, Облачина jе имала важну улогу у Добричу. Након ослобођења ових простора од Турака у Топлицу jе упућен изасланик Марић, он jе оганизовао општинску власт, па jе тако општина Облачинска коjа jе била позиционирана у централном делу Добрича, постала средиште општине. Остало jе записано да су се председници често мењали, а међу онима коjе су сељаци запамтили био jе Стоjан Стошић звани Барбул из Баличевца. За време ратова председник jе био Милан Милић, такође из Баличевца. Да упамћени председници Облачинске општине не буду само из Баличевца, потрудили су се Васко Антић и Цветко Ристић рођени облачинци, коjи су такође у извесном периоду били на челу општине.
Облачина jе дуго била и образовни центар овога краjа, наиме први записи сведоче да jе први учитељ у Облачини 1879. године био извесни Михаjловић, кога jе нешто касниjе заменио Стоjко Ивковић. Прва школа у Облачини радила jе у приватноj кући. Основна школа у Облачини 1888. године имала jе jедан разред са 26 ђака. Учитељ jе био Аксентиjе Милутиновић до 1906. године, а наследио га jе Милутин Филиповић. Данас у Облачини постоjи осмогодишња основна скола, зграда jе потпуно реновирана пре пар година.
О настанку имена Облачина има неколико легенди, па тако постоjи веровање да jе Раде Облачић, познати jунак спремао овде своjу воjску за Косовски боj, али су се тога дана навукли густи облаци "облачине", коjи су онемогућили воjсци да крене у боj. О другоj Тихомир Ђорђевић у своjим записима каже: "На запад од Облачине налази се Облачинско jезеро, за коjе причаjу да jе у старо време било веће и да jе у њему живела змиjа троглава, коjа jе излазила из jезера, савиjала се око њега, а главу метала на брежуљак Чукарче, па се тако сунчала. Неки турци убиjу ову змиjу. Од тог доба jезеро све jеднако сахњуjе и нема више оне водене трешње, (потреса) коjа jе пре била." Народ прича да jе таj камен касниjе добио назив Змиjин камен, тако да када jе змиjа убиjена настало jе тако велико наоблачење да се ништа ниjе видело па отуда име Облачина.