Биљег
Село са вероватно наjдужом историjом у општини Мерошина. Неки аутори тврде да jе наjстариjе и да jе настало у раном неолиту, негде између V и IV века пре нове ере. Пронађени предмети у Краjковачкоj реци, дворишту породице Станковић и Биљешкоj чуки, потврђуjу ове тврдње. У селу jе 1895. године пронађена антропоморфна фигурина и уломци керамике. Анализом jе утврђено да пронађени предмети припадаjу раном неолиту, то jест културном комплексу Бубањ – Салкуца – Криводел. Поред ових артефаката, на Чуки jе 1935. године откривено латинско гробље и остаци зидина грађених од опека римског формата, детаљниjих истраживања ниjе било.
Биљешка црква jе храм Светог Николе, коjа jе наjстариjа црква у мерошинскоj општини и налази се испред села Биљег. Озидана jе 1872. године на остацима темеља старе цркве. Тих година била jе jедина црква у краjу и први записи о образовању везани су за ову цркву. Прву мушку школу у Биљегу 1878. године, држао jе свештеник, а извесни Цака црквењак био jе његов помоћник и заменик у раду са децом.
У селу су некада постоjале 3 воденице и то Шопска, Сендина и Бресничка.
Данас у селу живи нешто мање од 500 становника, тачниjе 498 по попису из 2011. године. Становништво се углавном бави пољопривредом, ратарством и воћарством, преовладаваjу засади Облачинске вишње.
Масовно насељавање села почело jе 1855. године, по предању скоро цело село jе због обести неког турског аге избегло преко српско-турске границе, коjа jе тада пролазила преко Jастрепца, у неко крушевачко село. После 3 године сељаци су се опет вратили у Биљег и са собом повели jош неколико породица. Остала jе легенда да су овим насељеницима други људи говорили да се не насељаваjу ту jер jе село обележено, па отуда назив Биљег.
По другоj легенди у селу jе била jедна веома лепа и богата девоjка коjа jе стално зачикавала момке, како ће се удати за оног ко jе изнесе на врх чуке. Jедан jе момак изнесе на врх, али од умора паде и издахну, а девоjка се са њим мртвим вери. У народу се говорило да су се "бележили" или биљежили па остаде име селу Биљег.