Доња Расовача
Доња Расовача се налази на удаљености од 11,5 км jугозападно од општинског центра Мерошина. У доба Немањића постоjало jе старо средњовековно село Расовача, коjе jе било велико и богато и као такво помињало се у турским тефтерима. То jе старо српско село коjе jе подељено на Доњу и Горњу Расовачу. У атару између Доње и Горње Расоваче данас се налазе трагови старих насеља, а у Горњоj Расовачи има остатака римских цигала. Потенцjално античко насеље постоjало jе у близини римског пута, коjи jе пролазио негде између Расоваче и Бучића. Село jе насељавано и за време Турака. Тада су се овде настаниле породице из Облачине, Петровца, Падине, Чукљеника, Воjчинца и других села, коjе су тада овде затекле само десетак српских кућа.
Доња Расовача jе у прошлости била сточарски и ратарски краj, док се данас становништво бави ратарством и производњом Облачинске вишње. Величина атара овог села jе 504 хектара. У Доњоj Расовачи некада jе било пинтера и столара, а данас има бравара и лимара.
На Jугбогдановачкоj реци постоjала jе Драгутинова воденица са два камена, коjа се налазила између Горње и Доње Расоваче. Након Другог светског рат, воденица jе радила у склопу земљорадничке задруге. У саставу задруге кратко време радио jе и млин, коjи jе престао са радом када jе пукао млински камен и усмртио jедног мештанина.
Између Доње Расоваче и Бучића налази се црква Св. Петке, коjа jе грађена у периоду од 1930. године до 1934. године. Освештањем цркве Св. Петка у Доњоj Расовачи 1937. године, основана jе нова парохиjа-црквена општина. Први свештеник jе био Драга Павићевић, а данашњи jе протоjереj Александар-Саша Стоjиљковић коjи jе истовремено и парох у Житорађи и у Расовачи.
Према попису из 2011. године, село jе имало око 538 становника.