Градиште
Село Градиште добило jе име по растуреном и већ разрушеном граду коjи jе био на брду Кулина, одмах изнад садашњег села Градишта. Ту се налази jедино археолошко налазиште у мерошинскоj општини, Кулина, за коjе се сматра да потиче из рановизантиjског периода, између В и ВИ века. Ово археолошко налазиште спада у категориjу споменика културе од великог значаjа и уписан jе у Централни регистар 1983. године. Иако jе о овом локалитету писао Феликс Каниц, археолошка истраживања почела су 1969. године када су откривени остаци базилике и цистерна са степеништем и бунаром. Данас jе познато по jедном византиjском утврђењу из jустиниjанског периода, као и малоброjним покретним налазима, међу коjима треба поменути тзв. Портрет царице из Балаjнца – Глава царице Теодоре.
На Кулини постоjе остаци старе тврђаве, коjа jе врло оштећена, материjал разнешен, а остаци са земљом сравњени и већ обрасли. Утврђење Кулина припада комплексу утврђења jустиниjанског и постjустиниjанског периода, правоугаоног jе облика, димензиjа 139x120 метара, што покрива брањену површину од 1,6 ха. Много jе штете наношено овом градишту и тиме, што су га многи прекопавали да задовоље своjу болест-копање блага. Прича каже да људи већ вековима на овом простору покушаваjу да пронађу подземну византиjску цркву испуњену благом, али jе права мистериjа тачно место где се црква налази.
Градиште се простире са обе стране Краjковачке реке, испод данашњег пута за Балаjнац и Батушинац. На десноj страни налази се храст на коjи jе 1925. године наслоњена jедна већа мермерна плоча донета са Кулине, коjа jе временом срасла са храстом, а на пар метара од овог "светилишта" налази се и извор коjи мештани називаjуКалник.
Мермерна плоча има исклесане мотиве са обе стране, у централном делу jе уклесан крст уписан у круг, а око њега у плитком рељефу уклесана су по 3 правоугаоника. За плочу се веруjе да jе била део византиjске црквечиjи су остаци пронађени на налазишту Кулина. У Градишту jе до 1955. године постоjала Бегова кула или како су jе jош звали "Кућа-сараj", коjа jе припадала неком Турчину, вероватно господару села. У доњем делу имала jе простор за говеда, а на спрату простор за становање, четири собе и кухињу оџаклиjу. Била jе сазидана од кованицаи блата, а покривена ћерамидом, док су стрехе биле испуштене 90 центиметара.
Градиште jе у прошлости било сточарско село, па jе свако домаћинство имало бар по десет оваца, неколико крава и волове за вучу. Последњих неколико децениjа становништво се углавном бави воћарством и повртарством. У Градишту jе jош пре Другог светског рата “свака кућа” имала стаклену башту за производњу поврћа, тако да се такав начин производње и данас задржао на овом плодном тлу у мерошинскоj општини.