Падина
Падина jе била заселак Краjковца до 1973. године. Те године одвоjила се у засебно село, како би лакше могла да решава комуналне и друге проблеме, за коjе руководство Краjковца ниjе показивало интересовање. Назив села потиче од његовог положаjа, на jедноj од падина Jастрепца. Падина се налази на удаљености 11 км од општинског центра Мерошина.
Насељена jе углавном од бивших Краjковчана. Овде су наjпре биле краjковачке поjате, коjе су временом постале стално настањене. Осим сточарством, мештани су се бавили и сечом и продаjом дрва, а жита и поврћа ниjе било довољно ни за сопствене потребе домаћинастава. Данас преовладава производња воћа. У селу се баве и пчеларством, где се данас чак око тридесетак Падинчана бави производњом меда, коjи су организовани у Удружење пчелара „Падина“.
На Краjковачкоj реци постоjале су четири воденице: Милутинова, Радошљова, Девачка и Jевремова. Имале су jедан и два воденична камена и све су биле ортачке. Порушене су у време изградње краjковачке бране.
Од почетка кризе деведесетих година XX века, многи Падинчани коjи су се после Другог светског рата одселили у Ниш, вратили су се у завичаj. Данас овде стално живе и баве се пољопривредом.
Иако jе Падина била заселак Краjковца имала jе своjу школу и Дом културе. У Дому културе су се организовале приредбе, заjедничке прославе и проjекциjе филмова. И Дом културе и школа порушени су пре пола века.
Краj пута од села до Краjковачког jезера, коjи jе асфалтиран 2012. године, никло jе викенд насеље. На овом простору су Руси 2008. и 2009. године купили 30 ха земље. Прича се да су имали намеру да на Jастрепцу изграде три хотела и „руско село“. У то време Италиjани су купили 3, а Французи 2 ха земље.
На око километар и по од jезера, на месту Бачевиште, постоjи извор слабе издашности испод jедне од огромних букви, за коjи се прича да jе лековит. Извор су некад звали Смрдљиво кладенче, а данас jе познатиjи као Бакарни кладенац.