Батушинац
Jедно сасвим другачиjе село од свих из мерошинске општине, лоцирано jе на левоj обали Jужне Мораве, на рубу Добрича. Панорамом Батушинца доминира мноштво пластеника, пластеничка производња поврћа главна jе пољопривредна грана, коjом се становништво бави.
Првобитно се село налазило испод брдашца званог Чукар, а касниjим честим померањима због немирне реке населило се на садашњоj локациjи. У атару села пронађено jе више артефаката из давне прошлости, а памте сељани, да jе приликом изградње jедне куће пронађен скелет поред кога jе био мач. Постоjи прича, такође да jе на месту данашње цркве Свете Недеље постоjала богомоља jош у 14. веку, посвећена Светом Цару Константину и Царици Jелени.
У турском дефтеру из 1444. и 1445. помиње се село Бадешница, садашњи Батушинац, као посед коjи припада тимару Караџе Ичоглана. Непосредно пред ослобођење од Турака, по попису из 1878. године, у селу jе било 29 српских и jедна муслиманска кућа. Батушинац jе по сведочењима старх људи у турско време био изузет од зулума jер га jе штитио Батушиначки читлук-сахибиjа Емин-бег, коjи jе становао у селу Бубањ, где jе имао своjу кулу и харем.
У Нишкоj буни 1874. забележено jе да jе jедан од завереника био извесни Цака Стоjановић из Батушинца. Након ослобођења село jе припадало градишкоj, а затим и балаjнскоj општини, у зависности од териториjалне поделе коjа jе била честа поjава тих година.
Батушинац jе вековима био повртарски краj, а пре нешто више од 40 година почела jе производња поврћа у пластеницима. Први пластеници били су просечне величине 20 x 5 метара, али нису били практични за обављање радова због неприступачности и високе, готово неподношљиве, температуре у летњим месецима, па су их деведесетих брзо заменили тзв. хангари коjи захватаjу и до 5 ари површине и високи су неколико метара.
Село jе и пре изградње моста на Jужноj Морави, више било окренуто Нишу, него Добричу, па се Морава прелазила скелом. Jедна скела jе превозила људе , а друга наjпре запрежна кола, а затим и тракторе. Скелом су на другу обалу према граду, прелазили радници запослени у предузећима, а од отварања осмогодишње школе у Белотинцу и ђаци виших разреда из Батушинца. У време већег водостаjа ниjе се прелазило скелом , па су ђаци ишли пешице до моста у Орљану и одатле у Белотинац, прелазећи у jедном правцу и по 15 километара.
Први мост изграђен jе у периоду између 1975. до 1981. године, али ниjе био стабилан и релативно брзо jе изгубио сврху, већ 1998. године забрањен jе за саобраћаj. Упркос забрани, становништво га jе користило до 2011. када jе изграђен нови мост коjи се и данас користи.
Експлоатациjа шљунка довела jе до продубљивања корита Jужне Мораве, што jе за последицу имало опадање нивоа подземних вода, а самим тим и недостатком пиjаће воде из бунара, коjом се већина становништва користи. Поменутом експлоатациjом, настале су и чувене Батушиначке баре, богате рибом али и разним врстама птица, тако да „Баре“ представљаjу своjеврстан раj за ловце и риболовце из ових краjева.
Батушинац jе jедно од већих села у мерошинскоj општини, становници су поред пољопривреде нарочито очарани фудбалом последњих година. Фудбалски клуб „Младост“ такмичи се врло успешно у зонском рангу, а велику већину играча чине младићи коjи су рођени и живе у Батушинцу, што jе права реткост. Ф.К. „Младост“ jе годинама наjуспешниjи спортски колектив у општини Мерошина.