Владичин Хан
ОСТРОВИЦА

ОСТРОВИЦА


Положај и тип – Островица лежи на деловима једне простране површи, чија висина износи 800 до 1000 м. Источно од села настаје стрм одсек висок око 500 м. У подножју одсека лежи алувијална раван Јужне Мораве. Вода за пиће добија се са више кладенаца и чесама (Милкина Бара, Припор, Габровац).
На граници атара леже потеси: Кремен, Песочина, Бачевиште, Преслопина, Раздолци, Мала Борча, Јасиковац, Мали Габер, Градиште, Голи Рид, Сами Дуб, Николинци, Гроот, Козовац, Дубрава, Лозиште, Самар. Унутрашњи потеси су: Сланиште, Језеро, Киселци, Суви Вир, Габер, Падина, Дугањиште, Горњи Рид, Грмађе, Соколица, Топило, Доњи Рид, Росуља, Селиште.
Островица је насеље разбијеног типа. Дели се у пет махала: Ковачевска, Терзинска, Баба Стојанинска, Баба Каринска и Баба Јанинска. Између махала има издвојених појединачних кућа.
Село је 1952.г. имало 71 дом.
Старине и прошлост – У западном делу села, на тромеђи Островице, Јовца и Гумеришта, диже се узвишење Градиште, високо 1021 м. На темену узвишења „има неке старе развалине“ налазе се „црепутине , старинске паре и железурија“. Старији сељаци наводе да је на Градишту некада био „римски град“ („сви римски град га кажу“). Становници Градишта сахрањивали су се у гробљу које је лежало у подножју. Ту су сада њиве и извор Мече Глава.
Селиште је потес са њивама и ливадама са северне стране, до махале Баба Стојанинци. Ту избија један извор. Становници Островице кажу да је на Селишту било село неког „предњег народа“. Потес Језеро лежи у јужном делу села.
Дуго се претпостављало да је село Островица код Владичиног Хана (помиње се 1355.г.), као Дејаново завештање Богородичином манастиру у Архиљевици. Ова претпоставка се није могла одржати зато што Дејан није држао овај крај Врањске котлине.
Данашња Островица стара је око 260 година. Њу су основали досељени српски родови. Најпре су досељени у исто време преци родова Врбовци, Качарци, Терзиинци и Баба Стојанци. Неколико година иза њих дошао је данашњи највећи род Ковачевци. У непосредној близини Селишта лежи потес Село, сада под њивама и ливадама. На селу су биле прве куће данашње Островице. Тамо су стари „живели сакривени од Турци у шуми“. Они су се касније раселили на поједине околне потесе „тамо куде се није радило, на видетно место“. Тако је Островица постала разбијена. На потесу Село остатака од кућа нема.
Прича се, да је манастир Воскресење суседног села Јовца некада припадао Островици. Једном код манастира, извршено је убиство. Уместо становника Островице, „крв су платили“ сељаци из Јовца. Тако су они присвојили земљу око манастира и сам манастир.
Сеоска слава је првог четвртка после Духова. Сеоско Гробље лежи у средини насеља.
Порекло становништва – У Островици живе родови: Врбовци (Св. Арханђео), спадају у групу старијих родова. Досељени су од некуда. За њих се говори да не „напредују“. Качарци (Св. Арханђео), досељени су из Пелинца код Куманова. Терзиинци (Св. Арханђео), деле се на Марковци, Јаричини и Терзиинци. Порекло им је из Шоплука (Крајиште или Горња Пчиња).
Баба Стојанци (Св. Никола), дошли су из неког села у Шоплуку. Ковачевци (Св. Никола), деле се на Ковачевце, Миленковце, Баба Каранце, Баба Јанинце, Слаништаре и Јанковце. Потичу од деда Павличка. Павличко се иселио из Љубате код Босилеграда и прво дошао у Врањску Бању, где је радио као ковач. Тамо „није могао да плати порез“. Зато се одселио у Загужане код Сурдулице. У Загужану Павличко је „убио Турчина“и побегао у суседни Прибој где није дуго остао, већ „је изашао“ у планинско село Островицу. Павличко је имао 5-6 синова и од њих потичу данашње породице. Павличко је предак из петог појаса: ...Ристо-Стеван-Стојан-Стаменко-Риста-Павличко.
Деда Петровци (Св. Арханђео), досељени су од некуда после предњих родова.

На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 25 становника, од тога 13 припадника мушког и 12 припадница женског пола.