Владичин Хан
ЗЕБИНЦЕ

ЗЕБИНЦЕ


Положај и тип
– Зебинце је изразито планинско село. Лежи у горњем делу Зебинске Реке, леве притоке Јужне Мораве. Југозападно од Зебинца је Рдово, а североисточно је село Јастребац.
Становници водом се снабдевају из кладенаца и бунара. Познати кладенци су: Марин Кладенац, Крагујевац и др. Крагујевац избија у планини и од њега потиче Зебинска река.
Називи потеса на атару су: Цветково Гумно, Ђурина Падина, Завој, Говедарничина, Габер, Крагујевац (потес је „пола“ државни), Црвена Бара, Јовина Падина, Селиште, Над Селиште, Бељаково Гумно, Кључ или Голема Њива, Бежанија, Шупљи Камен, Старо Гумно, Мужан, Мирково Гумно, Градиште, Градиниште, Градак.
У Зебинцу су махале: Поповац (на карти: Завој), Кључ, Паног, Село, Лозиште и Јованова Падина. Прва махала има највиши а последња најнижи положај. Насеље је разбијеног типа а махале су оштро одвојене.
Старине и прошлост – У Зебинцу и око њега постоје карактеристични топографски називи и извесне старине. Они указују да је овде било становника и у раније доба.
Назив Градиште односи се на локалитет који лежи десно од Зебинске Реке. Сада је тамо паша, без остатака од старина. У народу се говори, да је „неки пут туј био град“.
Потес Селиште лежи у источном делу села. Сада су тамо ливаде, њиве и добри кладенци. По причама сељака, тамо је било неко насеље, које је постојало пре данашњег Зебинца. До селишта је место Црвена Вода. Ту су сељаци ископавали старе црепове и ћупове.
Ђурина Падина лежи десно од Зебинске Реке. Тамо су се налазили жрвњеви „од старо време“.
На потесу Крагујевац, који лежи у планини, налазе се „корито за воду и једна крива бука“. Говори се, да је тамо неки човек ископао „ћупче са парама“.
Данашње Зебинце основано је у исто време када и суседно насеље Рдово (у другој половини XVIII века). Потес Бежанија је под буковом шумом. Говори се, да је тамо народ „ишао у бежанију“ за време Турака. Постоји веровање, да су некада на месту Шупљи Камен „живели ђаволи“.
Зебинце има посебно гробље. Налази се на граници атара према Јастребцу. О празницима раније су становници посећивали цркву у Горњем Јабукову. Касније прелазе да посећују, тада нову, цркву у суседном Јастребцу. Главни део Зебинца представља махала Село. Сеоски крст је на месту Црвена Бара. Сеоска слава је свети Марко, у месецу мају.
Порекло становништва – Српски родови Зебинца потичу од предака који су досељени.
У Зебинце први су дошли преци из рода Гроздићи (Св. Арханђео), дошли негде „од куд Врање“. Најпре су покушали да се задрже у врањском селу Прибоју, затим су стигли до места данашњег Владичиног Хана, и одатле „уз долину“ изашли „у планину“. За Гроздиће се говори да су први „ставили колац“ у овом селу. Али данашњи становници нису први Гроздићи по мушкој линији. Прво насељени Гроздићи имали су задругу од 30 чланова и били богати живом стоком. Између остале стоке имали су и 17 „кобила младица“. Један мушкарац из те задруге заклао је туђег вола у селу Биновцу код Сурдулице. Затим су они у исто доба убили неког Турчина у селу Мртвица (Турчин је „носио паре у кожне бисаге“). Све се то открило и тада су на први дан Ускрса дошли Турци у Зебинце и становнике Гроздићеве задруге побили, а стоку отерали. Два мушкарца из поменуте задруге знају се по имену, звали су се Марко и Недељко. Зна се и где су њихови гробови на местима где су погинули. После уништавања правих Гроздића неке њихове девојке, удате у околна села, вратиле су се на земљу у Зебинце. Од њих потичу данашња три домаћинства.
После Гроздића дошли су Гулинци (слава „Параскева“), раније су се звали деда Ђоринци. Дошли су од некуда после Гроздића. Потичу од претка Ђорђа.Он је био предак из четвртог колена (...Димче-Миајло-Маринко-Станко-Ђорђе). Име Гулинци добили су касније. Баба Стојанинци (Св. Никола), зову се по некој баби Стојани. Не зна се одакле су досељени. Дошли су после рода Гулинци. Павловци (слава „Параскева“), дошли су од некуда. Крстинци (слава „Параскева“), род је основао деда Крста. Он је добегао „ негде са југа“. Знао је да говори турски. Расадиштани (Св. Никола), досељени из Репинца код В. Хана. Родовско име добили су по месту где су подигли кућу. После њих, нико се није доселио у Зебинце. Село је расло само прираштајем.

На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 67 становника, од тога 37 припадника мушког и 30 припадница женског пола.