Владичин Хан
ДУПЉАНЕ

ДУПЉАНЕ


Положај и тип – Село лежи у јужном делу Грделичке клисуре поред познатог каменолома Девојкин Камен (Момин Камен). Околна насеља су: Манајле, Ружић, Џеп и др. Становници водом се снабдевају са извора.
Називи потеса на атару су: Девојкин Камен, Големи Лаз, Камен, Соколица, Кућиште, Село, Попово Орашје, Лисичје Дупке.
У Дупљану има неколико махала које се зову по главнијим родовима, на пример, Седларци, Ковачевци, Дејковци итд. Те махале међу собом су оштро издвојене па је насеље разбијеног типа.
Дупљане је 1960. г. имало 67 домова.
Старине и прошлост – Потес Попово Орашје лежи у долини Козничке Реке. Тамо су налажени стари гробови. Мештани села причају, да су слушали од очева и дедова, како је „то гробље било од Џидови“. То су били „високи људи“. Они су се молили „од саплитушку, ако би се саплели онда би се изломили“. Џидови су се изгубили „када је овде дошло наше данашње племе“.
На потесу Лисичје Дупке, приликом полаве 1948.године, вода је открила стари камени зид. Назив Село односи се на једну мању депресију („рупа“). Ту избија кладенац. Остатка од старина нема.
По народној традицији, Дупљане и суседно село Ружић основани су у исто доба. Дупљане су основале 3 а Ружић 7 досељених породица. У Дупљану налази се заједничко гробље за три села, осим Дупљана, Ружић и Козница (један њен део). Раније се у Дупљану налазило гробље и села Манајла. Сеоска слава Дупљана је Петковдан.
Постоји традиција, да је некада у Дупљану „била болест по говеда“. Тада су становници нашли два вола и два брата близанца. Они су „заорали село“. После тога болест је престала и „стока није липсавала“. Од тада се у Дупљану слави Петковдан.
Место Кућиште налази се на стеновитој падини близу Моминог Камена (у народу назив: Девојкин Камен). По предању, ту су се некада крили Срби када су Турци пролазили кроз Грделичку клисуру. Међу мештанима се говори и о неком пролазу „Шкодрана“.
Како је већ поменуто, на атару Дупљана налази се каменолом Момин Камен. Каменолом је прорадио још у доба када је грађена железничка пруга кроз Грделичку клисуру. После првог св. рата рад у каменолому се знатно проширио, али највећи рад у њему развио се тек после другог св. рата. У њему је радио велики број мушкараца из Дупљана, Џепа, Гариња, Копитарца, Љутежа, Мањака, Ружића, Кознице, Манајла, Кржинца, Теговишта, Мртвице, Јастребца, Дикаве, Урвича итд.
Порекло становништва – Становништво Дупљана потиче од предака који су досељени. Родови су: Седларци (Св. Арханђео), неки њихови преци су радили седла и по томе је род добио назив.Није познато одакле потичу. Мутавџије, Дулејци, Кољандре, Ркинци, Клинчари, Вујинци и Ћосини. Сви они славе славу светог Николу. Није познато одакле су се доселили.
Ковачевци (Св. Никола), род о коме постоји предање да потиче од неког Циганина ковача, кога су мештани села довели јер село није имало ковача. Он се оженио у селу и од њега потиче род. Ковачевци. Имају једну грану у Теговишту. Тамо се зову Биволарци. Аутор овог текста каже: „Приликом свог боравка у Теговишту тамо нисам установио род са тим именом. Изгледа да се они тамо зову Стањинци, велики род са непознатим пореклом“. Крајчини (Св. Јован),кажу да су дошли из неке области која се звала Крајина, вероватно из Босилеградског Крајишта. Дејковци и Шојкини (славе Св. Јована), вероватно су грана од рода Крајчини. Ђокићи ( Св. Никола), досељени су са Власине. Кокони ( Св. Никола), оснивач овог рода дошао је „на мајковину“ из села Теговишта.Тамо је припадао роду Фртунци. Даље порекло им се не зна.

На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 108 становника, од тога 56 припадника мушког и 52 припаднице женског пола.