Владичин Хан
ЖИТОРАЂЕ

ЖИТОРАЂЕ


Положај и тип
– Село Житорађе лежи око реке Врле на дну Масуричке котлине. Крај овог насеља води магистрални пут Владичин Хан – Сурдулица. Вода за пиће добија се из оближњих бунара a у данашње време и из градског водовода.
Називи потеса су: Креновац, Дубрава, Дурићева Долина, Ширине, Сивош, Црквиште, Калуђерка, Чивлак ( у Чинговској махали), Влашки Дол, Кракавица. Житорађе је насеље разбијеног типа. Сиџимска Махала лежи лево од Врле, док су остале три махале – Чинговска, Шејтановска и Дурићевска, на десној страни Врле. На основу података из 1952. године, село је имало 119 домова.
Старине и прошлост – Место Црквиште налази се између Шејтановске и Дурићевске Махале. Ова црква је „пропала“ за време Турака. Раније су се познавали путеви који су водили према тој цркви. По причи мештана, била је посвећена Св. Луки.
Потес Калуђерка лежи у источном крају села, изнад Сиџимске Махале. Верује се да је ту постојао стари манастир, а око њега налазило се „калуђерско гробље“. Од тог манастира ископавани су темељи, гробови и један бунар. Јуриште је место у источном делу села близу Манастиришта. По неким причама, једном се на Јуришту скупљао народ и договарао за устанак против Турака. Тада су на окупљени народ „извршили јуриш Дебрани“. Том приликом, невесте су побацале накит у бунаре.
Време оснивања Житорађа се не зна. Име насеља без сумње је постало због родности његове околине. Приликом ослобађања од Турака 1878. године , насеље је имало већи број муслиманских Арбанаса и 4 српске куће. Домови Арбанаса, налазили су се у свим данашњим махалама. Поједине породице Арбанаса звале су се: Османови, Авметови, Пајазитови, Раманови, Ракипови итд. У години ослобађања, Арбанаси су се иселили а земљу продали Србима. По предању, Турци су у Житорађу имали џамију „на дрвени диреци“. Од Срба 1878.г. по једну кућу имали су родови: Ћосини, Лушини, Павловићи и Петковићи. Срби су радили код Арбанаса као момци и чифчије. Поменуте године у селу су затечене и 3-4 циганске куће. Главни део становништва Житорађе је добило по ослобођењу од Турака. Ти су становници претежно досељени из појединих села у суседној Грделичкој Клисури.
Сеоска слава је првог дана Духова. Ова слава „узета је због сточних болести и градобије“ после ослобођења од Турака. Гробље се налази код Ченговске Махале.
Порекло становништва – Српско становништво: За време Турака живели су у Житорађу: Ћосини или Алексићи (Св. Никола), Лушини или Ивановићи (Митровдан), Павловићи (Василица и Митровдан) и Петковићи (Св. Арханђео). Сви ови родови се сматрају староседеоцима.
По ослобођењу од Турака досељени из села у Грделичкој Клисури су родови: Цветковићи или Прићевци (Св. Врачи), дошли су из Мртвице. Симоновићи или Ватовци (Св. Никола) и Костићи или Камењарци (Св. Никола), дошли су из Џепа. Ђорђевићи или Мачкатовци (Св. Арханђео), дошли су из Мачкатице. Ивковићи или Крајча (Св. Јован) и Димићи (Св. Арханђео), дошли су из Дикаве. Ничићи (Св. Никола) и Мијићи (Младенци), дошли су из Манајла. Петровићи или Манаилци и Стојковићи славе Младенце и 40 Мученика. Дошли су из Манајла. Милосављевићи (Св. Арханђео) дошли су из Летовишта. Дупљанци или Станковићи (Св. Никола) дошли су из Дупљана. Теговиштани (Св. Арханђео), дошли су из Теговишта. Радуловићи (Св. Арханђео), дошли су из Троскача.
Родови досељени из села Врањске котлине су: Пепеларци или Митићи (Св. Јован) и Цветковићи (Св. Никола), дошли су из Бигле. Даље порекло Цветковића је из околине Параћина. Требешињци или Митићи (Св. Арханђео), су из Доњег Требешиња. Кадибкини или Ђорђевићи (Петковдан) дошли су из Репинца. Они су староседеоци у овој области. Мишићи (Митровдан) су посрбљени Цинцари („Грци“). Дошли су из Преображења а тамо досељени негде из Македоније. За њих се говорило да „воле трговину и лакши живот“. Стајковићи (Св. Арханђео), дошли су из Јовца. Здравковићи (Митровдан), дошли су из неког врањског села поред Јужне Мораве. Колонџа или Динићи (Св. Арханђео), дошли су из Кунова. По свему судећи, они су тамо били староседеоци.
Родови досељени из других области су: Казакови (Св. Никола), дошли су из Пољанице. Поп Стошини (Св. Арханђео), дошли су из Крушеве Главе негде код Радовнице у Горњој Пчињи. Витковићи (Св. Арханђео), дошли су из Горње Пчиње. Ивковићи или Велешанци (Митровдан), дошли су из Велеса.
Од муслиманских Цигана познати родови су: Ромчићи или Цоцићи и Шерини или Асановићи, овде живе од турског доба. Кајтаза, доселио се из Приштине.
Православни Цигани: Бранковићи (Св. Никола) дошли су после 1878. год. „из неког села у Македонији“. Одатле су побегли од Турака.

На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 1.408 становника, од тога 688 припадника мушког и 720 припадница женског пола.