Владичин Хан
КОСТОМЛАТИЦА

Положај и тип – Село је планинско. Лежи на југоисточној падини планине Кукавица, на висини од 1000 до 1100 м. Околна села су: Срнећи Дол, Кукавица, Јагњило и др. У Костомлатици избијају извори: Ћелиште, Грка, Пејковски Кладенац итд; постоје и бунари. На атару има доста извора: Крвава Река, Обршина, Бајчина Падина, Прека Ливада, Старо Селиште, Бугарска. Мештани села имају обичај да кажу: „Од нашег села нема по водно место нигде“.
Називи потеса су: Костуљ, Кун, Рид, Преслоп, Клетиште, Равни Део, Старо Селиште, Миси Рид, Прогон, Елењи Рид, Лисац. Село је разбијеног типа и дели се у четири краја: Присађе, Липов Врт, Средња Маала и Сливњак или Ђелинска Маала. Село је 1952. г. имало 31 дом.

Kostomlatica.jpg
Старине и прошлост – Северозападно од Костомлатице, око 30 минута хода, постоји потес Старо Селиште. Тамо је било „коџа (велико) српско село од вај век“. И оно се звало Костомлатица. Једном је у том селу „чума тепала људи и стоку“. Зато су се сви преживели становници преселили у село Адровац код Алексинца.
На Старом Селишту сада је утрина. По утрини „познаје се куде су биле куће“ и виде се „слогови“ од некадашњих напуштених њива. Око Селишта у буковој шуми виде се напуштени стари путеви. Близу Старог Селишта је поток Крвава Река. Прича се, да су се ту некада среле српска и турска војска које су се побиле. Од те велике погибије неколико дана, „текла је крвава вода“. Могуће је да је тада пропало село и на Старом Селишту. Пропаст старог села и борба у долини Крваве Реке, извесно су се дешавали у доба српског устанка.
Северно и северозападно од Костомлатице („у планини“) на три места постоје стара гробља: на поменутом Старом Селишту, затим на Миси Риду и на Прогону. За гробље на Миси Риду неки становници кажу да је „латинско“. Старо село Костомлатица имало је и цркву. Налазила се на месту Ћелиште у средини садашњег насеља. Прича се, да је та црква грађена од боровог дрвета („чамовина“). Копајући на Ћелишту сељаци су налазили цигле и ћерамиде. На овом црквишту сада је шума и постоји Црквени Кладенац. Код ове цркве некада се приређивао сабор. У близини црквишта је гробље садашњих мештана.
Данашња Костомлатица није старо село. Основана је пре око 150 година од досељених српских родова. Досељеници су долазили из околних западних и северозападних области. Приликом ослобођења од Турака 1878.г. Костомлатица је имала 5 до 10 српских кућа. До поменуте године данашња суседна села Костомлатица и Срнећи Дол чинили су једно насеље. Тада су она нарасла и поделила се у два села. Да се одвоје у посебно село нарочито су тражили сељаци Костомлатице јер су они имали најбољу утрину.
Сеоска слава је на дан првог четвртка иза Спасовдана. Некада се на дан славе одржавао сабор код сеоског крста.
Порекло становништва – Познати родови у Костомлатици су: Деда Јовинци (Св. Никола и Св. Арханђео), дошли су у турско доба „од Лесковачко“. Тамо су „убили Турчина“. Деда Пејковци (Св. Никола), досељени су од некуда. Присађани (Св. Никола и Св. Арханђео) и Липо Вртчани (Св. Никола), раније су чинили један род. Не зна се порекло овог рода али по мишљењу аутора овог текста: „ Мени изгледа да су они из слива Ветрнице на северозападу“.Ђалинци (Св. Арханђео), дошли су из села Власе у Пољаници.

На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 10 становника, од тога 5 припадника мушког и 5 припадница женског пола.