Владичин Хан
РЕПИШТЕ

Положај и тип – Село се налази на просторном терасастом земљишту око узвишења Деја (889м). Источно, јужно и северно од узвишења види се серија од три језерска пода. Становници водом се снабдевају са извора. Познатији извори су: Царева Бара, Бела Вода, Голем Извор, Деда Ђурин Кладенац и др. Називи потеса на атару су: Бабин Трап, Селиште, Манастир, Градац, Буљуковац, Доброшаница, Кркина Бара, Јазбине, Старо Село, Смрдан, Црвена Њива, Јелова Бука, Бела Вода, Мусинци, Деја, Лешнички Рид, Комин (тромеђа: Репишта, Бистрице и Граова), Јаскова Падина, Сливје, Страње, Гарвник, Причељ, Марић, Габрак, Курчине, Кошаре, Церовача, Питомо Ориште, Букова Глава, Ивје, Петрићев Трап, Мала и Голема Тумбица, Студена Падина.
Село је разбијеног типа. Куће су растурене и из Репишта неприметно се прелази у околна села.
Главне махале су: Ивковци, Капларци, Павловци, Сливјарци, Ђорковци, Буљуковац, Деда Савинци, Извор, Докшан и Манастир. Репиште је 1959.г. имало 143 дома.

Repiste.jpg
Старине и прошлост – На потесу Бабин Трап је локалитет Црквиште, крај пута за суседну Мртвицу. До Бабиног Трапа је место Селиште.
У северозападном делу Репишта, где је земљиште заравњено и високо око 700м , налази се место Манастир. Ту се налазе рушевине старог манастира који потиче из Средњег века и јасно сведочи о величини и значају старог насеља које је постојало пре данашњег Репишта. Источни зид очуван је све до крова. Манастир је био дуг око 15 а широк око 5м. За зидање овог манастира коришћен је камен лепљен кречом. На поменутом источном зиду виде се остаци од фресака. Око манастирских рушевина налазе се стари гробови. Мештани села верују да је манастир био посвећен Св. Илији. До њега је земљаним ћунковима била спроведена вода са извора Бела Вода. Неки људи, тражећи „закопано благо“, копали су по поду од храма и око њега.Овај локалитет је јако запуштен, па је приступ отежан. Поред манастира, налази се део који носи назив Гредац.
На основу приче мештана села, око манастира се некад одржавао сабор. На месту саборовања из кљуна орла испало је парче турског феса. Ово је био неповољан знак. Становници „су изгубили вољу да живе овде“. Спустили су се до Јужне Мораве „и испобегли без икакву борбу“. Ово се доводи у везу са аустро-турским ратовањем крајем XVII и у другој половини XVIII века.
У западном делу Репишта постоји потес Старо Село. Сматра се да је данашње Репиште било основано на Старом Селу. Касније, када се село развило, становници су се раселили по другим деловима атара. Место звано Селиште лежало је у нижем делу атара поред ај. Маораве. На том месту живели су неки Пећинци и Стојковићи. Они су касније напустили то место и саградили куће у махали Смрдан, која има висок положај.
Сеоска слава је Ђурђевдан. Тада се у Репишту одржавао сабор на месту Трап, код крста близу школе.
Бугарски окупатори су 23.03.1943.године спалили Репиште и велики број кућа и привредних зграда а 18 мушкараца из села одвели и стрељали на месту Јелова Глава.
Порекло становништва – Данашње Репиште основали су досељени српски становници у другој половини 18. века. Родови у Репишту су: Павловци ( Св. Никола), пореклом из села Дрнова у Пољаници. Одатле се доселио предак Љубисав пре око 230 година. Тада је основано и данашње Репиште. Љубисав је имао сина Павла по коме је остало име рода (....Мирко- Миленко-Стаменко-Станко- Павле-Љубисав). Постоји прича да је Љубисав имао сестру у селу Дреновцу. Једном су Турци уграбили сестру са њиве где су копали. Он је убио Турке и сестру и побегао у суседну Бистрицу. Тамо су га „открили Турци“ па је зато прешао у Репиште.
Деда Савинци и Ђорковци (Св. Никола). И они спадају у осниваче села, јер су досељени кад и Павловци. Ивковци и Капларци (Св. Никола), дошли су од некуда после предходних родова. Додићевци, Данковци, Чупаци, Миленковци и Мрмунци (Св.Никола), не зна се место порекла. За Мрмунце се говори, да су некада били „најгазде људи“. Пећавци (Св. Арханђео), не зна се одакле су досељени. Докшинци ( Св. Врачи), не зна им се порекло. Милошевци (Св. Никола), досељени су из суседне Мртвице. Даље порекло им се не зна.

 

На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 213 становника, од тога 109 припадника мушког и 104 припадница женског пола.