ТЕГОВИШТЕ
Положај и тип – Село лежи непосредно изнад Ј. Мораве на њеној левој страни. Као и поменута река оно је издужено од југозапада према североистоку. У том правцу Теговиште је дуго око 3 км. Источно од села на десној страни лежи велики и добро познати каменолом. Девојкин Камен како је и записан на специјалној карти (Момин Камен).
Потеси на атару зову се: Цвећа Лука, Бандилова Шума, Бунар, Селиште, Бањина Падина, Орао Лука, Ливаде, Мусина Долина, Голема Падина, Царево Гумно, Шаруља, Обешеник, Голема Страна, Вирови, Орнавица.
У Теговишту су махале: Бунар, Кућиште, Лешје, Јазина, Горуња, Кана Бара и Рид. Махале су међу собом оштро издвојене и насеље у целини има јако разбијен тип. Насеље је 1959.г. имало 66 домова.
Старине и прошлост – На падини изнад Јужне Мораве је локалитет Црквиште. Ту се налази црква у рушевинама. Црква се састојала од два дела: предњег дугог 5 м и задњег 4м. Ширина цркве била је 5м. Зидови цркве били су дебљине око 80цм. Зидови су грађени од камена лепљених блатом. Северни зид био је висок 2м, а и остали зидови су били прилично високи. Крај ове порушене цркве било је гробова.
Око Црквишта налази се пространо и обрађено земљиште звано Селиште. По народној традицији Црквиште и Селиште припадали су оном старом српском становништву, које је овде живело пре оснивања данашњег насеља.
Становници наводе да су најстарији род у Теговишту Фртунци. Они су се доселили од некуда. После њих доселио се род Деда Јовинци, па затим остали родови.
Потеси Царево Гумно и Мусина Долина су под шумом. У народу није познато порекло њихових назива.
Сеоска слава је Митровдан.
Сеоски крст је на месту Забел крај школе. Преци данашњих становника понекад су посећивали цркву у Горњем Јабукову. Сада се у време већих празника иде у цркву села Мртвице.
У Другом светском рату (23.03.1943.г.) бугарски окупатори запалили су једну трећину Теговишта. Том приликом ухватили су 25 мушкараца и стрељали их на Јеловој Глави у планини (изнад села Јастребац).
Порекло становништва – У Теговишту живе следећи родови: Фртунци (Св. Арханђео), оснивачи данашњег Теговишта. Њихови преци досељени су од некуда.
Анђелковци, Петковићи, Бунарци, Илићи и Савићи, славе славу Св. Арханђео. Раније су чинили један род звани Деда Јовинци, досељени из села Загужана код Сурдулице. Данашњи родови потичу од петоро браће. Стањинци (Св. Никола), досељени су од некуда после предњих родова. Сасвим је могуће да су њихова грана Ковачевци, који живе у Дупљану. Качаревци (Св. Јован), дошли су из Јабукова код Владичиног Хана. Тамо имају истоимених рођака. Из Јабукова доселио се Стојан , прадед данашњих становника. Стојан је имао три сина, два су остала у Теговишту, а један који је био качар, прешао је у Џеп. Од њега у Џепу има становника Качаревића (неки су прешли у Сурдулицу). Стојилковићи (Св. Лука), оснивач рода у Теговишту се „призетио“. Он је био из Кржинца. Стојановићи (Св. Ђорђе Алимпије), оснивач рода дошао је као „призетко“ 1925.год. из Мртвице. Тамо је припадао роду Ћосинци. Даље порекло се незна.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 131 становника, од тога 64 припадника мушког и 67 припадница женског пола.