Положај и тип – Село лежи на граници равни Јужне Мораве на југоистоку и стрме падине високе око 400 м на западу. Средином села води пут Врање – Владичин Хан. У близини је железничка пруга.Вода за пиће добија се из бунара. Поред села избијају два извора: Стубал и Сланик. Граница атара води преко потеса: Кремен, Церовац, Бачиште, Бачишка Долина, Морава, Јаруге. Унутрашње делове атара чине потеси: Преслоп, Капиџик, Градиште, Старо Село, Гробиште, Коњарка, Циганка, Плоча, Велков Рид, Црквени Рид, Мртвица.
Стубал је низијско насеље, дуго око 2,5 км у превцу североисток – југозапад. Поједини крајеви насеља носе називе: Доња, Река, Српци, Митинска, Деда Стојановска и Ристинска Махала.
Старине и прошлост – Око 1 км северозападно од села, Каниц је видео рушевине римског кастела. Кастел је постојао на потесу Градиште.
Стубал је основан крајем XVIII или почетком XIX века. Оснивачи су били преци појединих садашњих српских родова. Досељавали су се из околине Крушевца, Охрида и из других места. Први досељеници на извору су поставили „стублину“. По њој је постало име села.
Првобитно, Стубал је лежао на потесу Старо Село, који је на темену површи високе око 740 м, западно од данашњег насеља. Око средине XIX века становници из Старог Села постепено су прешли у данашње ниже насеље. На Старом Селу сада је паша и избија извор чешма. Поред Старог Села је место Гробишта. Ту је било гробље старих сељака, који су живели на поменутом селишту. Ово гробље је напуштено постепено око средине XIX века. У Стублу постоји стара црква Св. Преображење (или Бела Црква) која лежи на темену узвишења у североисточном делу села. Народ мисли да је ову цркву градио Краљевић Марко. Приликом ослобађања од Турака 1878. г. село је бројало свега 17 кућа.
Црквена слава је на дан Преображења, а сеоска слава је на Ђурђевдан.
Порекло становништва – Родови познатог порекла у Стублу су: Српци (Св. Стефан), куће су им у истоименој махали. Дошли су на почетку XIX века из села Пепељевца код Крушевца. Најстарији предак звао се Пеша: ...Љубомир–Видосав-Мита-Крста-Пеша. Крста је из Стубла одлазио у госте рођацима у Пепељевац. Чича Митинци и Иванковци (Св. Стеван), имају исто порекло и време досељења као и Српци. Куће су им у Доњој Махали. Врачарци и Бадаларци (Св. Стеван) имају порекло као и претходни родови. Дудулинци (Св. Стеван), прави назив рода им је Деда Илинци. Порекло досељења им је као код предњих родова. Куће су им у Доњој Махали.
Кара Мингини и Јовинци ( Св. Стеван). Неки предак из овог рода оженио се Циганком па су по томе добили име. Куће су им у доњој махали. Миајлинци (Св. Никола), живе у Река Махали. Порекло овог рода је из околине Охрида. Најпре су дошли у Старо Село и одатле прешли у данашње ниже насеље. Презиме су добили по Михајлу, претку из трећег појаса: ....Јованча-Живко-Крста-Михајло. Његов син Крста из Старог Села прешао је у данашње ниже насеље. Илчинци и Каишевци (Св. Никола). Раније су чинили један род са Миајлинцима. Митинци и Марчинци ( Св. Арханђео), раније су чинили један род са Миајлинцима.
Родови којима се не зна порекло су: Ристинци (Св. Никола), Деда Стојановци (Св. Никола), једни се зову Дивулци. Терзинци (Св. Арханђео), куће су им у Доњој Махали.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 1.072 становника, од тога 538 припадника мушког и 534 припадница женског пола.