Положај и тип – Село захвата пространо земљиште на граници Врањске котлине и Пољанице на надморској висини од 800 до 1000 м. Околна села су: Солачка Сена, Белишево, Јагњило, Кацапун и др. Називи потеса су: Кун, Клисура, Кучавица, Село, Турска Њива, Ђулин Гроб, Деја, Гарина, Калин Деја, Петлова Чука, Шаштина, Бара, Рамина Ливада, Градиште, Тршевине, Топлички Дол, Дејков Лаз. Насеље је подељено у 10 махала: Сађане, Дубрава, Симончинци, Марчинци, Церјани, Здравковци, Средорек, Опаљеник, Сагулци и Каравановци.
Село је 1952.г. имало 125 домова.
Старине и прошлост – У Равној Реци постоје старине и карактеристични називи за која се везују народна предања, што говори да је овде било становника од давних времена. На граници са суседним Јагњилом налази се узвишење Градиште, високо 882 м. Сељаци су копајући по Градишту налазили танке опеке, ћерамиде и велике земљане ћупове. Прича се да је то био неки град. Неки мештани кажу да је град постојао за „време Римљана“.
Равна река има цркву Велика Госпођа. Она је зидана 1936. год. на месту једне црквине, која је припадала старом селу које је постојало пре данашњег насеља. До поменуте године од црквине су се познавали зидови висине до 2 м. У близини цркве је место Чукар.Ту су сељаци у новије време ископавали много старих српских гробова. Камен од тих гробова коришћен је за зидање школе и црквеног вајата. Поред старих гробова налази се гробље садашњих сељака.
Црква и школа леже на простору између махала Опаљеник, Церјани и Марчинци. Данашња Равна Река није много старо насеље. Њу су основали српски досељеници , које је прибрао муслиман у народу запамћен као Раман, насељен у Врању. То је Рамиз-паша, син познатог Хусејин-паше. Његов велики чифлик налазио се у селу Јовцу. По поменутом власнику село је најпре названо Раманова Река. Власник је касније продао земљу другом чифлик сахибији. Он се звао Осман Ђоле-ефенди, који је био власник села до 1878. г. Поменуте године он се иселио, а његову земљу продао је сељацима опуномоћеник Милан Банкер из Врања. Плаћали су: „један дукат за један дунум њиве или ливаде“.
Док је село било чифлик-сахибиско у њему су живели Арбанаси пољаци из неких пољаничких села. Последњи пољаци били су Шабан и Алија. Равна Река у почетку је била збијеног типа и лежала је на месту сада званом Село; налазила се на страни према суседном Белишеву, недалеко од данашње цркве. Трла и колибе били су даље од кућа на више места по атару. Када се прираст становништва у „селу“ повећао, онда су се одељени задругари, на почетку друге половине XIX века, настањивали по колибама. Тако је Равна Река постала насеље разбијеног типа. Приликом ослобођења од Турака 1878.г. село је имало око 10 српских кућа на местима: Дејков Лаз, Средорек, Опаљеник, Церјани, Здравковци, Чарапинци. До 1918.г. у Равној Реци било је неколико циганских породица (Шаин, Рашид, Шаћир). Били су ковачи. Место где су живели зове се циганске куће а гробље им је било на месту званом Баба Цветин Гроб. Поменуте године Цигани су се иселили у ниже село Лепеницу.
Црквена слава је на дан Велике Госпође. Некада се на тај дан у селу приређивао велики сабор. Сеоска слава је трећег дана Духова.
Порекло становништва – Становништво Равне Реке потиче од досељеника. Родови познатог порекла су: Симончани или Дубравци (Св. Јован), дошли су у турско доба из пољаничког села Стрешак. Куће су им у махали Дубрава и Симончани. Марчини, Главинци, Велковци, Чарапинци и Ђоринци славе Св. Николу а доселили су из Себе Врања. Претпоставља се да је њихово даље порекло из Босилеграда. Марчинци у Равној Реци имају посебну махалу. Чарапинци потичу од претка деда Стевана. Буљеси (Св. Никола и Св. Јован), пореклом су из Буљесовца у југозападном делу Врањске котлине. Из поменутог села иселила су се три брата, за време Турака: један је дошао у Равну Реку (Илија или деда Буљес), други је отишао у Крагујевац, а трећи се населио у селу Грејач код Ниша. Куће Буљеса у Равној Реци налазе се у махали Опаљеник. Деда Буљес је био имућан човек, држао је око 12 коња. Сагулци (Св. Никола), дошли су из Урманице у Пољаници. Тамо су „дуговали за порез“ па „добегли овде“. Најпре су чували коње у роду Буљесу.
Досељени родови непознатог порекла су: Љубанови (Св. Арханђео), куће су им у махали Средорек. Здравковци (Св. Арханђео и Св. Јован), куће су им у истоименој махали. Каравановци и Чакрлици славе Св. Николу. Први род има посебну махалу.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 83 становника, од тога 38 припадника мушког и 45 припадница женског пола.