РЕПИНЦЕ
Положај и тип – Репинце лежи југозападно од Владичиног Хана на теменима појединих заравни и на странама долина. Околна села су: Калиманце, Куново и Сува Морава. Вода за пиће се добија са извора, из бунара и градског водовода. Јачи извори су: Дулан и Чешма.
Топографски називи потеса су: Голеш, Камена Чука, Стајкоски Рид, Витолиште, Ћурина Чука, Лаз, Гњилавица, Јагодарник, Зли Дол (шума), Слатина, Петрова Ливада, Бара, Голомудово, Гробиште, Пољана, Големи и Мали Крст, Селиште, Дубрава. Репинце се дели на махале: Селиште, Доња, Горња или Дубрава и Јанкоски Рид. Село је 1952.г. бројало 44 домова.
Старине и прошлост – Некада су, у суседном Калиманцу живела два брата. Касније, један је остао у Калиманцу, а други је прешао на атар села Репинце, где је основао данашње село (крај XVIII века, ...Милан-Арса-Митар-Анта-Бранко, доселио се Бранко или његов отац). Најстарији преци данашњих родова живели су на Селишту, у северозападном крају атара. То насеље је пре око 170 година нарасло на 7 домова. Затим су одељени задругари прешли на места где су се налазиле трле и на тај начин је село постало разбијено.
Сеоска слава је трећег дана Духова. То је стара слава "од век и свет". Заветина "за стоку" је Петковдан. Репинце има своје гробље.
Порекло становништва – Српско становништво Репинца потиче од досељеника који су дошли из суседних села Калиманца и Јовца. Из Калиманца пореклом су: Антинци, Бајчини, Стаменковци, Лулинци, Стојковци или Причарци, Миљковци, Пешини, Поповци, Маринковци, Петковци и Џолинци. Сви ови родови славе славу Петковдан. За ове становнике кажу да потичу од једног претка, који је био оснивач села. Он је у Калиманцу био староседелац.
Из Јовца пореклом су: Ценинци и Јанковци, славе Св. Николу. Раније су били један род. Доселили су се у XIX веку.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 892 становника, од тога 457 припадника мушког и 435 припадница женског пола.