ПРИБОЈ
Положај и тип – Село лежи на граници планинске падине на северозападу и алувијалне равни Јужне Мораве на југоистоку. Поред Прибоја воде важне саобраћајне комуникације, друмска и железничка. Вода за пиће се добија из бунара.
Потеси на граници атара су: Црквиште, Лозиште, Голема Корија, Рамниште, Раздолце, Голема Чука, Петковица, Длибока Долина, Дамњанова Орница, Мртвица, Клисура, Морава. Унутрашњи делови атара зову се: Гаранска Долина, Самар, Вис, Ковачева Чука, Градиште, Голема Њива (каменолом), Гложје, Дулан, Врпче, Миленковица, Селиште, Ораница,
Прибој је насеље разбијеног типа. Дели се у махале: Гарваница, Лештар, Ангариска, Тврдинска, Ивковска или Горња, Карадачка и Орница. Управно административни центар развио се у северном делу села код железничке станице. Село је 1952.г. имало106 домова.
Старине и прошлост – Градиште је мало узвишење изнад села, голо и стеновито, оивичено дубоким долинама. У селу нема никаквих старина. Црквиште је дубока долина близу махале Гарванице. На вишем земљишту, западно од села је потес Селиште, сада под утрином на коме се налазе остаци од кућа. Тамо избијају два извора, Кладенац и Чешма.
На Селишту су живели преци данашњих прибојских родова. Имали су своје гробље. Насеље је бројало око 12 кућа а његови становници су се претежно бавили сточарством. Око средине XIX века отпочело је спуштање сељака са Селишта у данашње ниже насеље. На питање зашто напуштају Селиште, сељаци су говорили: „Горе је брдно, не може да се живи, а доле је лакше“. За време Турака, поједини сељаци Прибоја важили су за храбре људе. Неки од њих су: Деда Стаменко из рода Лештарци, Деда Мита и Деда Јован из рода Орничани. Они су нападали Турке, па се потом крили у шуми, која је била изнад села.
С. Вукосављевић истиче да је Прибој код Врања, тачно на онаквом месту на каквом се подижу „прибоји“ – зимски сточарски станови. Село је и добило име по томе. Насеља по имену Прибој има и у другим крајевима, сада већ бивше Југославије и Бугарској.
Сеоска слава је први четвртак иза Духова. За верске потребе становници посећују цркву у Стублу. Сеоско гробље лежи изнад села на падини.
Порекло становништва – У староседеоце Прибоја рачунају се сеоски родови који су живели на Селишту а затим сишли у данашње ниже насеље. То су: Гарванци (Св. Арханђео), Лештарци и Карадачани (Св. Арханђео). Раније су чинили један род. Тврдинци, Ивковци и Орничани (Св. Арханђео). Род Орничани потиче од шесторо браће. Старо презиме им је Деда Стаменовци. Неки деда Мита из овог рода имао је 300 коза. Ангарци славе светог Николу. Род Врбовчани, досељени су из суседног Врбова, Бујковчани су дошли из Бујковца. Швабе, дошли су из Калабовца где имају рођака а даље порекло из Словачке.
У Прибоју има породица чије порекло није истражено. То су породице железничара и милиционера, службених лица који су се доселили у Прибој ради службе (посла).
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 296 становника, од тога 147 припадника мушког и 149 припадница женског пола.