Положај и тип – Мртвица је село које се налази са леве стране од Јужне Мораве. Куће су распоређене на темену једне језерске заравни високе око 400м и по вишем земљишту око ње. Околна насеља су: Јастребац, Теговиште, Репиште и др. Становници Мртвице обилују добром пијаћом водом. Има извора и бунара а најпознатији су: Студена Вода, Зидани Кладенац, Колиште, Шупљи Кладенац, Баба Станина чесма итд.
Поједини атари села носе ове називе: Пирга, Мађерница, Рупче, Трстена, Бара, Бранковац, Остра Чука, Старо Селиште, Младо Селиште, Чивутско Кућиште, Свињарски Рид, Лешњачки Рид, Нерезина, Ђуршева Деја, Милатица, Градиниште, Сипутак, Лезиње, Куње, Богданов Рид, Попова Ливада, Баба Станкино, Гроот, Вучјо Арниче, Богданов Трап, Шаруљак, Бодаље, Лешје, Ширина, Змејковица, Бучје, Преслап, Змијина Бара, Старе Њиве, Говедарски Пут, Стојанова Бача, Петков Чукар, Петкова Падина, Камени Рид, Турско Гумно.
Село је разбијеног типа. Разликују се махале: Долача, Трстена Бара, Рид, Ћосинци, Деда Аранђеловци, Остриковци, Падина, Преслап, Куси Рид, Милатовица, Село, Рамниште и Градиниште. У Мртвици је 1959.г. било 110 домова.
Старине и прошлост – У Мртвици и око ње постоје различите старине и карактеристични топографски називи. Они јасно указују да је овде било становника још у раније доба.
У североисточном делу Мртвице налази се стеновито узвишење Мађерница. На темену узвишења је црква св. Богородице. Изнад улаза цркве је плоча са натписом.По њему се види да је грађење цркве почело 1831.г. а довршено 1843. године. У натпису помињу се становници из Мртвице: Марко Станков, Нико Крстин, Миленко, Радован. Помињу се и нека околна села: Палојце, Кржинце, Џеп.
Око цркве, на темену узвишења Мађернице, постоје два кружна зида сада у рушевинама. Зидови су од камена лепљеног малтером. Око њих могу се видети парчад од цигала и црепова. Поменуто узвишење са севера је ограничено дубоком долином. Са осталих страна оно има стрме отсеке. По свему изгледа да је овде постојала важна стара тврђава. Из ње се могао штитити пролаз кроз Грделичку клисуру.
Пирга је потес близу Јужне Мораве испод поменуте тврђаве. Сада су тамо њиве и ливаде. Једном су сељаци на том потесу откопали гробницу зидану од танких цигала лепљених кречом. Дужина гробнице била је око 3м, а ширина око 2м. На месту гробнице сада је рупа. Претпоставља се да је то била римска гробница.
Градиште је долина поред садашње цркве, односно поред раније тврђаве.
Потеси Старо и Младо Селиште леже „у планини“ високо изнад данашњег села. Старо Селиште је код Спасове Чуке. Младо Селиште је североисточније од Лешничког Рида. На тим селиштима има букове шуме, ливада и њива. Затим се налазе поједини гробови (место Бабин) са плочама и крстовима и остацима од грнчарије. Старији становници Мртвице кажу да је на поменутим селиштима живела „православна вера“. Њихова су насеља пропала „од неки притисак“.
У планини између Старог и Младог Селишта је место Чивутско Кућиште. Остатака од старина нема. Данашња Мртвица није много старо село. Њу су вероватно у XVIII веку, основали преци данашњег најстаријег српског рода Огњанци. После њих су се населили преци сеоских родова: Прићевци, Деда Марковци, Ћосинци и др.
По причи мештана, у првој половини 19. века изнад Мртвице, водила је граница између Врањског и Лесковачког пашалука. Мртвица се налазила у првом пашалуку.
Сеоска слава је другог дана Духова.
Слави се и црквена слава Белика Госпођа. Тада долазе гости али не по кућама, већ само око цркве.
На тераси, састављеној од језерских седимената, постоје мање баре: Рупче, Трстена Бара, Бранковац и Лићевска Ливада. Овде се скупља атмосферска вода на подлози која је глиновита.
Порекло становништва – Садашње становништво Мртвице потиче од предака, који су досељени. Родови су: Огњанци (Св. Јован), најстарији род и оснивачи села. Њихова кућа најпре се налазила на осојној падини званој Мртвица. По томе је настало име села.
За Огњанце се верује да они „вуку неку проклетију“ и зато имају мали број домаћинстава. Тачније од првих Огњановаца потичу само две куће. Остале куће су „од призетковци“. Становници овог рода имају најбољу земљу. По свему изгледа да су Огњановци дошли негде са планине.
Прићевци (Св. Врачи), некада су имали задругу од 72 члана. Једном је та задруга „настрадала од болести“. У животу су остале само мајка са ћерком. Мајка је одабрала будућег мужа за своју ћерку, неког путника по народности Влаха. Из тог брака изродили су четири сина од којих потичу сви данашњи становници села. У махали Градиште, овај род је имао већи број домова. Ћосинци (Св. Никола), досељени су од некуда. Њихов већи број кућа је у махали Остриковци.
Деда Марковци(Св. Арханђео), досељени су од некуда. Шукарци и Енџинци(Св. Никола) досељени су од некуда. У роду Енџинци био је неки предак Енџа, чувен по томе што се и зими купао у Јужној Морави. После њих, нико се више није доселио у Мртвицу. Од тада, село је расло само прираштајем.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 300 становника, од тога 161 припадника мушког и 139 припадница женског пола.