МАЗАРАЋ
Положај и тип – Село лежи на додиру планинске падине на западу и алувијалне равни Јужне Мораве на истоку. Повољна привредна одлика горњег положаја је у томе што се на падини јављају паша и шумарица а у низији њиве. Вода за пиће добија се из бунара. Око села избијају извори: Селиште, Слана Бара и Габеровац.
По граници атара леже потеси: Колчак, Петковица, Голема Њива, Селиште, Рамниште, Попово Гумно, Сејменица. Унутар граница су потеси: Жилинци, Зелениште, Рупа, Лозје, Качарска Ограђа, Под Пут. Мазараћ је мало збијено насеље. У њему се разликују два краја: Железарски и Цветкоски. Називи су постали по старијим и већим родовима. Село је 1952.г. имало 63 дома.
Старине и прошлост – Селиште је зараван на падини изнад Мазараћа, на граници са суседним Прибојем. Зато се рачуна и као Прибојско. На Селишту се налазе остаци од кућа и стари гробови који сведоче да је на том месту некад било село, које је за време Турака расељено.
Мазараћ није старо село. Основали су га пре око 200 година, досељени српски родови који су долазили да раде чифлик-сахибиску земљу. Оснивачи села су преци родова Пердавуци и Железарци. Последњи су досељени из Горње Пчиње. Остали родови долазили су после оснивача села и то за време турске владавине. И њихови преци су досељавани као турски момци и чифчије. По причи старијих мештана Мазараћа у селу је, око средине XIX века владала епидемија куге. Тада су сељаци живели неко време „по ридови“. Поједини умрли од куге сахрањивани су на Селишту. Приликом ослобођења од Турака 1878.г. већи део земље у Мазараћу затечен је као својина чифлик-сахибија Зенела и Ејупа а мањи неплоднији Србима. Поменуте године српски сељаци откупили су чифлик-сахибијску земљу.
Сеоска слава је првог четвртка иза Духова. На тај дан, некада је приређиван сабор код крста.
Село нема цркву, па мештани за празнике посећују цркве у Стублу и Корбевцу.Гробље се налази крај села са горње стране. Потес Попово Гумно је изнад села. Тамо се вршило „пашино жито“.
Порекло становништва – Родови Мазараћа су: Паргавуци или Цветковци (Св. Никола), рачунају се у прве сеоске досељенике. Не зна им се порекло али овде живе од пре око 200 година. Железарци (Св. Арханђео), дошли су кад и Пардавуци. Порклом су из Стајевца у Горњој Пчињи. Оснивача рода Стојка у Мазараћ је населила нека Туркиња (Анама) из Врања. Он је био чифчија на њеном поседу ( ....Душан-Сава-Петко-Миленко-Стојко, који се доселио). Бањанци (Св. Никола), доселили су се за време Турака из суседне Врањске Бање. Брезовци (Св. Арханђео), дошли су у турско доба из Нове Брезовице у Горњој Пчињи. Ђуринци (Св. Никола), Зајци (Св. Никола) и Паунћајци (Петковдан), не зна се одакле су досељени. Качарци и Карчинци (Св. Арханђео), не зна се одакле су досељени.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 143 становника, од тога 70 припадника мушког и 73 припадница женског пола.