Положај и тип – Село се налази на пространом планинском земљишту, које лежи на саставу Гарванице и Мутнице. Од њих настаје Џепска Река. Околна насеља су: Мачкатица, Џеп и Копитарце. Вода за пиће добија се са извора. Познатији извори су: Петров Кладенац ( у махали Селиште), Средњи Рид, Студенац ( у махали Дупна Липа), Кладенче и др.
Поједини крајеви атара носе називе: Седло, Станци, Рајна Гарина, Гумниште, Криви Присад, Шиљи Камен, Резбарци, Големи Рид, Радосињске Гарине, Староседларски Рид, Стране, Селиште, Црквиште, Старо Село, Острчавица, Зајчевица, Мечја Рупа, Бучје, Зајчева Ораница, Бегов Угар, Манастир, Лозиште.
У Мањаку постији седам махала. Зову се по родовима: Николинци, Анђелковци и Деда Илинци или по називу места где су основане: Трниште, Селиште, Падина, Дупина Липа.
Село је 1960.г. имало 132 дома.
Старине и прошлост – У Мањаку постоје старине и карактеристични називи. Они указују да је овде било становника још у раније доба. На саставу Гаравнице и Мутнице налази се узвишење. На његовом темену види се кружни зид грађен од камена. Ово су свакако остаци тврђаве из које се штитио саобраћај у долинама поменутих река. Недалеко од тврђаве је место Манастир.То су рушевине неког храма. По остацима од зидова види се да је храм био дуг око 6 а широк око 5м. Становници Мањака говоре да је ту био „стари српски манастир“. Код тог манастира раније су се сељаци скупљали на дан Св. Јована.
У садашњем Мањаку постоје места Црквиште и Селиште. На Црквишту се виде слаби остаци од зидова. Сељаци кажу да је ту била црква „неки пут“. Око црквишта раније је било и старих гробова. Њих су уништили власници њива. Место Старо Село је у североисточном крају Мањака. На тромеђи између Мањака, Љутежа и Мрковице је потес Самоков. Он лежи у долини Мутнице. Тамо се виде остаци од „згурије“. Сељаци причају, да је у времену „када је радио самоков“ неки бег „придржавао“ у Дупиној Липи место звано Бегова Орница.
Постоји предање о постанку Мањака. Оно наводи да је село основано крајем XVIII века. Основао га је досељеник Петар Вардарац, досељен из неког места у Македонији.
Најстарији део Мањака представља махала Селиште. Затим је основана махала Падина. Најкасније су основане махале Деда Илинци и Дупина Липа (1878.год.).
У Мањаку постоје три крста: по један у махалама Селиште, Николинци и Дупина Липа. У прве две махале заветина је на дан Св. Марка, а у трећој махали на дан Св. Николе пролетњег. У Мањаку су два гробља: једно у Дупиној Липи, друго близу махале Селиште.
Порекло становништва – Становништво Мањака потиче од предака који су досељени. Родови су: Вардарци или Селиштани ( Св. Арханђео и Св. Никола), куће су им у махали Селиште. Род се намножио од претка Деда Петра, који је имао надимак Вардарац. Он је у месту рођења, негде у Македонији „учинио кривицу“. Зато је дошао овде, изабрао место за насељавање са добром водом и потом преселио породицу (....Милорад-Стојко-Никола-Стојко-Петар). У селу постоји Петров кладанац који носи име по поменутом првом досељенику. Падинци (Св. Арханђео), потичу од претка Крсте, доселили су се од некуда после предњег рода. Трништани (Св. Арханђео) потичу од претка Деда Павла. Место порекла се не зна. Николинци (Св. Арханђео), досељени су од некуда. Анђелковци (Св. Илија),досељени су од некуда. Деда Стојковци (Св. Јован), куће су им у махали селиште. Место порекла им се не зна. Деда Илинци (Св. Јован), досељени су од некуда. Дупина Липа (Св. Никола), становници овог рода пореклом су са Власине. Доселили су се после 1878.године. После њих се нико више није доселио у Мањак. Од тада, село је расло само прираштајем.
Исељеници – После Првог св. рата два домаћинства из Мањака била су колонизована у Метохији. После другог светског рата, три домаћинства насељена су у Банату.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 375 становника, од тога 186 припадника мушког и 189 припадница женског пола.