Положај и тип – Љутеж се налази на десној обали реке Мутнице. Средња надморска висина села је око 900 м. Насеља која га окружују су Сушевје, Гариње, Мањак и др. Становници водом се снабдевају са извора. Познатији извори су: Стражин Кладенац, Јаворовица, Раскрсје, Ивковска Ливада. Мештани села имају обичај да кажу: „То су све букарске воде“.
Називи потеса атара су: Причје, Лозишки Чукар, Јобучински Чукар, Ратковац, Ливаде, Бојичина Долина, Крилата Орница, Тршевинска Долина, Лезиште, Пажар, Доброва Падина, Шиљи Камен, Големи Гроот, Растоке, Градешки Чукар, Џепска Долина, Влајиница, Јаворовица, Милчин Рид, Догановица, Банков Чукар, Острило, Раскрсје, Јанковица, Копривна Падина, Селиште, Ивкове Ливаде, Петкова Чука, Буковица.
У Љутежу су махале: Буковица, Причје, Дрење, Бујински Чукар, Мала Падина, Голема Падина, Дојкина Чука, Мачуриште и Реповица. Махале су међу собом оштро одвојене па је насеље разбијеног типа. Село је 1961.г. имало 78 домова.
Старине и прошлост – На атару Љутежа постоје различите старине и карактеристични топографски називи. Они указују да је овде било становника још у раније доба.
Место Градишки Чукар лежи крај реке Мутнице близу махале Падина. На површини земље остаци од старина не постоје. По имену и положају поменутог Чукара, изгледа да је на њему некада била мања тврђава. У јужном делу села, на потесу Влајинца у буковој шуми, налазе се стари гробови са плочама, али без крстова. У народу се верује, да су тамо сахрањивали становнике зване Џидови или Џидовије, који су некада живели у овом насељу. На том потесу један локалитет носи име Стрељин Гроб.
Не зна се тачно када је основано данашње село, али по причи , у Љутежу најпре су постојале само две куће (Миљкова и Анђелкова) од којих потичу данашњи највећи сеоски родови: Миљковци и Анђелковци. Једни од њих кажу: „Туј су били од памтивек“. Други наводе, да су они од некуд досељени.
У сливу Мутнице и Гаравице, од којих постаје Џепска Река, за време Турака била је развијена експлоатација гвоздене руде. Тада је на атару Љутежа постојао један самоков близу Мутнице. Руда се вадила на потесу Селиште. Рад у самокову престао је „чим су Турци излегли“ (1878.г.). Једна ковачница налазила се у махали Дрење.
Док је постојала поменута рударска делатност, онда су у самокову као ковачи и ћумурџије радили мушкарци из овог села. Лазар је био један од главних ковача. Мештани причају и да су Турци, старешине самокова, ишли по кућама и тражили жене. Нека Марија од рода Миљковци „легла је при Турци“.
На дан већих празника старији мештани посећују цркву у Предејану. Сеоска слава је на дан светог Јована, 21. маја. Некада, на тај дан, мештани су се окупљали код крста у махали Мачуриште.
Село има једно гробље у махали Вујински Чукар.
Порекло становништва – Сви становници Љутежа потичу од шест родова. У махалама Мала Падина, Дрење, Дајкина Чука и Мачуриште живе становници који припадају роду Миљковци (Св. Арханђео). Овај род је досељен од некуда (...Велимир-Васиљко-Лазар-Миљко, по коме носе родовско име). У махали Голема Падина живи род Анђелковци (Св. Арханђео), не зна им се порекло (....Симеон-Глигорије-Коста-Анђелко, по коме носе родовско име).
У махали Буковци живи род Ђокинци (Св. Никола и Св. Арханђео), досељени су од некуда.
У махали Вујински Чукар живи род Вујинци (Св. Арханђео). Умахали Реповци живи род Монинци (Св. Никола). У махали Причје живи род Гускини (Св. Арханђео). Не зна се тачно одакле су дошли преци претходно наведених родова.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 140 становника, од тога 71 припадника мушког и 69 припадница женског пола.