Положај и тип – Село већим делом лежи у котлини и то у доњем крају Лепеничке Реке, леве притоке Јужне Мораве. Околна насеља су: Кацапун, Бачвиште, Грамађе и Сува Морава. Вода за пиће добија се из бунара и из појединих слабих извора. Називи за потесе су: Морава, Николчин Дол, Побијен Камен, Суво Поље, Орашје, Гађано Дрво, Голи Рид, Бел Камен, Циганска Падина, Текија, Меаниште, Церје, Кошарница, Дубрава, Мала Тршевина, Бели Брег, Ћаинска Орница (сада Шума), Црвени Брег.
Лепеница је јако разбијено насеље. Састоји се од три махале и од већег броја појединачних кућа.Махале се зову: Средња или Куси Гра, Горња и Дреново. Прве две махале су у долини крај пута Врање-Владичин Хан. Село је 1952.г. имало 106 домова.
Старине и прошлост – Лепеница је старо село. Доказ за то су бројне старине, као и црквица посвећена светој Петки (VIII век), која се налази у Средњој Махали. Ова црквица „у камен ископана“ и у њу могу стати 20 људи. Поменута црквица „је много стара“. Зато што је у стени и обрнута западу , народ је од неко време зове Латинском црквом.
Приликом ослобођења од Турака, Лепеница је била затечена као мало село са мешовитим становништвом: више је било Арбанаса а мање Цигана и Срба. Арбанаси су били досељени преко Масурице, Трстене (Пољаница), из Биљанице (сада пусто селиште), са Голака, из Великог Трновца близу Бујановца и из Прешевске Моравице. За Србе су најгори били Арбанаси досељени из Трстене. Они су „притисли бадава“ земљу и неке Србе су нагонили да им буду чифчије. Године 1878. Арбанаси су се иселили из Лепенице. За потребе Арбанаса у садашњој Средњој Махали постојала је текија; крај ње је лежало „турско гробље“. Поред текије за време Турака налазила се и једна механа (сада место Меаниште).
Пред крај турске управе у Лепеници је постојао Анамски Чифлик. Земља овог чифлика припадала је ћерки врањског Хусејин-паше (у народу звана Анама). Њен брат Абдула-бег имао је чифлик у суседној Грамађи. Црквена слава је и сеоска. Тада се код црквице прикупљају гости из околних села. Некада се на тај дан у селу одржавао велики сабор. Сеоска „заветина за поље“ је Спасовдан. У Лепеници постоји једно српско гробље, али не за све сељаке; становници из махале Дреново сахрањују се у гробљу села Стубал, док поједини родови из других махала своје умрле сахрањују у гробљима околних села (Бачвиште, Кацапун и Сува Морава). То су углавном досељеници из оближњих насеља.
Порекло становништва – У Лепеници живе Срби и Цигани. Цигани се деле на православне и муслиманске.
Српски родови су: Парамуљци (Св. Никола), Недељковци (Св. Никола) и Карапанџини (Петковдан). Дреновчани (Св. Сава) потичу од предака Ранђела и Митра. Њихово је порекло из Радибужда код Криве Паланке. Они су око средине XIX века дошли да граде чифлик-сахибијску кулу у суседној Грамађи. Тада су упознали Лепеницу и ту се населили (...Миливоје-Спаса-Стеван-Ранђел). Деда Илинци (Св. Никола), деле се на Стошине, Јовиће, Андрејевиће и Младеновиће. Доселили су се из суседног планинског села Бачвиште. Јовановићи и Панџини славе Св. Арханђела. Дошли су из Јовца где су чинили један род. Катерци (Св. Никола), дошли су из Кацапуна. Тамо су били староседеоци. Кржинчани и Цветковићи славе Св. Луку. Дошли су из Кржинца у Грделичкој Клисури. Јовићи (Св. Стеван), дошли су из Стубла. Тамо су били досељени из села Пепељевца код Крушевца. Вучковићи (Св. Арханђео) досељени су из Стубла. Ђорђевићи I (Св. Арханђео), дошли су из Ржане код Босилеграда. Ђорђевићи II (Св. Арханђео) и Јагликини (Петковдан и Св. Никола) дошли су из Суве Мораве. Марковићи (Петковдан), из Зебинца су прешли у Кацапун, па одатле у Лепеницу. Коњарци, Заре и Тончо славе Св. Николу. Дошли су из Бачвишта. Заре у Бачвишту припадао је роду Грујинци, који су староседеоци, а Тончо и Коњарци припадали су роду Пашалици пореклом из Црвеног Града у Горњој Пчињи. Станојчићи (Св. Арханђео) дошли су из Белановца. Даље порекло им је из околине Ћустендила. Цигарци (Св. Арханђео) дошли су из Бигле. Биновци (Св. Сава) дошли су из Биновца. Тамо су припадали роду Клисурци који су дошли из Клисурице близу Врањске Бање. Китарци (Св. Никола), дошли су из Великог Буштрања. Чукарци (Св. Никола), Терзиче (Петковдан) и Пешанови (Св. Сава). Пешанови су дошли из Радибужда код Криве Паланке, остали из Горње Пчиње.
Православни Цигани: Крстићи, Стошићи и Стојан славе Св. Николу. Прва два рода овде живе од турског доба. Трећи род потиче од „призетка“ досељеног из Јовца.
Муслимански („турски“) Цигани су: Камберовићи, Ибраимовићи, Мамутовићи, Рамиз и Маљо. Први род овде живи од турског доба, док су други касније досељени из Кацапуна. Све ове Цигане Срби зову Гурбетима. Њихов број је био променљив јер су лако прелазили у друга села па се после враћали. Гробље муслиманских Цигана је на месту званом Побијен Камен. Говоре цигански и српски.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 675 становника, од тога 340 припадника мушког и 335 припадница женског пола.