КАЛИМАНЦЕ
Положај и тип – Село лежи на падини у непосредној близини Владичиног Хана. Вода за пиће добија се из градског водовода као и са извора и из бунара. Називи потеса су: Росуља, Големи Рид, Суво Дрво, Рајчики, Караџине, Мртвице, Орљак, Кула, Доња Морава, Костањовац, Пољана, Преслоп, Бачевиште, Трач, Дуге Њиве, Криви Вир. Село се дели у пет махала: Бојчинску, Маркоску, Големо Ридску, Шиканску и Рекари. Године 1952. Калиманце је имало 54 дома.
Старине и прошлост – По њивама око кућа становника рода Стевановци налажени су делови старих, танких цигала. На локалитету Стража видео је Каниц остатке који припадају римском кастелу. Калиманце се рачуна у стара села овог краја. По народној традицији некада су овде живела два брата. Касније су се они раздвојили: један је отишао у село Репинце, а други остао у Калиманцу. Од првог претка потичу данашњи родови који славе Св. Арханђела. Најстарије махале су: Бојчинска, Марковска, и Големо Ридска. Остале махале су млађе. Кула је место северно од села, на граници према Грделичкој Клисури. Ту је за време Турака "седео буљукбаша". Сеоска слава "за поље" је Ђурђевдан. У средини села је крст.
Порекло становништва – Као најстарији родови сматрају се: Бојчинци, Марковци, Големо Ридци, Шикарци, Рекари, Стевановци и Џукерци. Сви славе Св. Арханђела. Некада су чинили један род. Ови становници су се "изродили" и међу собом склапају брачне везе. Досељени су Караџинци (Св. Никола). Дошли су из суседног Балиновца у Грделичкој Клисури.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 104 становника, од тога 50 припадника мушког и 54 припадница женског пола.