КОЗНИЦА
Положај и тип – Село лежи у једном делу Грделичке клисуре, у близини суседне сурдуличке котлинице. Околна насеља су: Ружић, Дикава, Житорађа (Сурдулица) и друга. Становници села, водом се снабдевају са извора и из бунара.
Поједини крајеви атара носе називе: Голема Њива, Саитова Њива, Фајзина Њива, Асанова Њива, Асаново Ливадче, Аљабака, Крчмиште, Ћерамидница, Трендафилка, Дубрава, Превалац, Зајка, Росуља, Пржаљ, Горуњ, Лудно Глава, Големо Дрво, Ланиште, Дојчин Мост, Станци, Алакинска Корија („држали су је Турци из Алакинца“), Тршевина, Камен.
Козница је село разбијеног типа. Дели се у махале: Рупа или Река, Црквиште, Кошариште, Коларовци и Прокос (на карти Прекос). Прва махала је главна и налази се у јужном, а последња је у северном делу атара. Село је 1960.г. имало 52 дома.
Старине и прошлост – У иторијским изворима из средњег века помиње се село Козница Кричановска. Њу је приложио севастократ Дејан и 1355.г. потврдио цар Душан Св. Богородици у Архиљевици. Касније (1381.г.) Козницу је Јевдокија Дејановићка са сином Константином приложила Хиландару. М. Пурковић претпоставља да се можда наведени помен односи на данашње село Козницу у Грделичкој Клисури.
До 1990.г. постојало је једно село Козница. Делило се на два краја: Горњи и Доњи. Од поменуте године Доња Козница административно припада Владичином Хану и под именом Козница води се као село, а Горња Козница Сурдулици а зато што је мала рачуна се као махала села Дикаве.
Приликом ослобађања од Турака 1878.год. данашња Козница била је затечена као арбанашко-српско село. Имало је око 10 кућа Арбанаса и 9 кућа Срба. Поменуте године (чим је српска војска „пробила фронт код Грделице“) сви Арбанаси су се иселили „у правцу Скопља“.
У народу се говори, да су се кознички Арбанаси доселили из Алакинца у суседној сурдуличкој котлиници. Приликом досељавања они су овде затекли Србе. Затим су од Срба у Доњој и Горњој Козници одузели најбоље њиве. Имали су чифлик и у селу Дикава. Све арбанашке куће налазиле су се у данашњој Рупа или Река Махале (око данашње сеоске школе). У овом селу није постојала џамија. Арбанаси су имали гробље у ливади власника Богдана Марковића, мештанина села.
После исељавања Арбанаса у Козници почели су се насељавати Срби. Већи део Срба доселио се из суседног Ружћа. Сеоска слава је другог дана Духова. Накада се на тај дан приређивао сабор око крста у махали Уковиште. Гробље се налази у близини ранијих арбанашких гробова. Тамо је било старо српско гробље још у турско доба.
Порекло становништва – У махали Прокос су родови: Цветковићи (Св. Јован) и Игњатовићи (Св. Арханђео). У Козници живе још од турског доба. У роду Игњатовића био је предак Деда Ника (Игњат). Био је врло поштован у овом крају. Бунио је народ против Турака и Арбанаса, па је морао да се крије у шуми. Умро је око 1900.године.
У махали Кошариште живи род Рајковци (Св. Арханђео) још од турског доба. У махали Коларовци живи род Коларовци (Св. Никола) још од турског доба.
У махали Рупа живе родови: Седларци (Св. Архнђео), дошли су пред крај XIX века из суседног Дупљана. Димитријинци (Св. Никола), дошли су крајем XIX века из Ружића (махала Марковиште). Тамо су припадали роду Близнићевци чије је даље порекло „од куде Бугарску“. Каћумерци (Петковдан), дошли су 1884.год. из Манајла. Овде су купили „турску земљу“. Даље порекло овог рода је из Јовца у Врањској котлини. У Јовцу су била браћа Риста и Димитрија. Они су „ишли по свет“ и чували туђу стоку. Тако су се у Манајлу оженили. Касније је Димитрија прешао у Козницу, док је породица његовог брата остала у Манајлу. Ту су и родови Ђорђевци и Поповићи (Св. Никола), дошли су када и предњи родови из Ружића. Тамо су припадали роду Близнићевци. Даље порекло им је из неког места „од куде Бугарску“.
Јовановићи (Св. Арханђео), дошли су кад и предходни родови из Ружића. Рамо су припадали роду Ватаовци чије је даље порекло са Косова. Ђорђевићи ( Св. Арханђео), дошли су из суседног Житорађа. У махали Уковиште живи род Уковиштани (Св. Никола). Досељени су после 1878. године из суседног Ружића. Тамо су припадали роду Близнићевци.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 207 становника, од тога 105 припадника мушког и 102 припаднице женског пола.