ГАРИЊЕ
Положај и тип- Село лежи у средишњем делу Грделичке клисуре, десно од Јужне Мораве. Околна насеља су: Копитарце, Љутеж, Сушевје и Мртвица. Становници се водом снабдевају из бунара и мањих извора. Извори су: Маркова Бара, Густа Бука, Топило, Два Кладенца, Орашје, Млаке, Студена Вода, Луг.
Називи потеса су: Аниште, Луг, Катрађевице, Мала Орница, Лозан, Радичков Рид, Орашје, Оскоруша, Селиште, Равниште, Гушћева Падина, Граовиште, Језеро, Колибиште, Горњи Градац, Маркова Бара, Вучиће, Дедине Копотине, Мали Градац, Средобрдина.
Гариње је насеље разбијеног типа. Има девет махала, које се зову: Доња, Горња, Радово Гариње, Густа Бука, Граовиште, Млаке, Лозан, Орашје и Топило. Све куће једног рода нису у једној махали. Село је 1958.г. имало 85 домова.
Старине и прошлост – У Гарињу и око њега постоје карактеристични називи и старине. Они указују да је овде било становника још у раније доба.
Мали Градац је узвишење на страни атара према суседном Сушевју. По причи мештана, тамо су некад „живели Латини“. На поменутом узвишењу назиру се слаби остаци од зидова. На овом узвишењу много су копали поједини овчари. Они су налазили по неку старинску пару и гвоздене делове оружја.
Поред Малог Градаца је долина једног потока. Зове се Царичина. По предању, име је добила по некој „римској царици“ која је живела у Малом Градацу. Недалеко од Цричине постоје топографски називи: Горњи Градац, Горња Раван и Доња Раван. Постоји и место Латинско Корито. У средини Гариња, крај махале Топило, је потес Селиште. Становници кажу: „Када оремо тамо налазимо зидине кућа, црепуље, жрњеве, разне старе бакарне паре и друго“. По њиховом мишљењу, ту је лежало неко насеље старије од данашњег Гариња.
Данашње Гариње је релативно младо село. По причи мештана, њега су основала у првој половини XIX века четири досељена домаћинства: два домаћинства била су досељена из суседног Репишта, а остала из околине Гњилана. Од досељеника из Репишта потичу данашњи родови Деда Маркови и Милошевци. Од досељеника из околине Гњилана потичу данашњи родови Деда Ивановци и Деда Јанковци. Сеоска слава је Ђурђевдан.
Гариње има посебно гробље. Налази се на страни атара према суседном селу Џеп (место звано Радункина Падина). Од „насипа“ (пута) удаљено је око 1км. У почетку, становници Гариња и Копитарца имали су заједничко гробље на месту Шуљчева Њива. Сада тамо гробова нема. Сеоски крст је на месту званом Равниште.
Место Маркова Бара лежи на страни атара према суседном Љутежу. Прича се, да се тамо налази један „одличан извор“. У источном делу села налази се место Језеро. То је мала бара. По предању, ту је Краљевић Марко ударио топузином и тако „направио бару“.
Потеси Аниште и Луг налазе се поред Јужне Мораве недалеко од суседног Џепа. Испод Гариња, крај друма и железничке пруге, раније је било неколико циганских гробова, који су радили као ковачи.
Постанак имена села Гариња у народу се објашњава на следећи начин. Досељеници, који су дошли из Репишта и околине Гњилана, на атару данашњег насеља најпре су направили „гарине“ (крчевине). Код тих гарина они су основали село.
Порекло родова – Досељеници познатог порекла су: Деда Марковци (Св. Никола), потичу од претка Деда Ивка, који се доселио из Репишта у првој половини XIX века (....Јосиф-Стеван-Симон-Ивко). Милошевци (Св. Никола), досељени су из Репишта. Деда Ивановци (Св. Лука), пореклом из околине Гњилана. Имају рођака са истом славом у суседном Сушевју (зову се Ђорђијанци). Деда Јанковци (Св. Лука и Св. Никола), некада су чинили један род са Деда Ивановцима. Станишљевци (Св. Арханђео), досељени су из Црноштице у околини Босилеграда. Њихов предак Радисав овде је добио земљу од становника рода Деда Маркови. Геологија овог рода је ....Златко-Момчило-Станислав. Станислав је касније постао сеоски старешина (кмет). Станислав је погинуо од Турака 1878.г. Прича се да се Станислав иселио у село Корман код Алексинца па се потом вратио у Гариње. Станковци (Св. Јован и Св. Никола), досељени су из Ружића. Род се намножио од неког посињеника. Курдија (Св. Арханђео), досељени су из Рупља. Качаревићи (Св. Јован), досељени су из Џепа. Тамо су припадали истоименом роду. Даље порекло им је из Јабукова код В. Хана. Цековићи (Св. Никола), пореклом су из Делчева у Македонији. Оснивач рода је био жандарм овде па се ту и оженио.
Досељеници непознатог порекла су: Деда Лазаревци и Деда Пауновци (Св. Арханђео и Св. Никола), Деда Миленковићи и Стаменкови (Св. Арханђео), Маринковци и Баба Јанинци (Св. Никола).
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 483 становника, од тога 247 припадника мушког и 236 припадница женског пола.