Положај и тип – Село је планинско. Лежи на неравном земљишту на надморској висини од 800 до 1000 м., рашчлањеном доловима. Околна насеља су: Јагњило, Куново и Доње Јабуково. Вода за пиће добија се са извора: Скавица, Студеник и из неколико бунара. Око села леже потеси: Градиште, Клокочак, Гарваница, Слатина, Вирови, Шугарник, Ђурђин Камен, Косматица, Јазбине, Бачвиште, Село, Црквиште, Сланиште, Тршевина, Ложиште, Градиште, Илићев Лаз, Јаричиште, Старо Бачевиште. Брестово је најпре било мало збијено насеље. Куће су лежале на месту званом Село. Када је то насеље нарасло онда су основане три удаљене махале: Доња, Горња и Гола Чука.
Село је 1952.г. бројало 49 домова.
Старине и прошлост – Градиште је узвишење на граници са суседним Јагњилом. На темену узвишења становници су ископавали цигле и земљане ћупове. Неки данашњи сељаци кажу да су на Градишту живели Римљани. Више података о томе изнети су у опису села Јагњило.
По предању, на месту данашњег Брестова, некада је постојало друго српско село. То село за време Турака било је расељено. Од старог села остали су остаци од цркве. Они леже на потесу Црквиште у средини данашњег села. Црква је била оријентисана у правцу И-З и дуго су се јасно познавали остаци од њених зидова. До Црквишта налазило се гробље ранијих становника; ту се укопавају и садашњи мештани села.
Данашње Брестово основано је пре око 180 година. Тада су досељени из суседне Пољанице становници садашњег рода Деда Јовинци. Да не би живели "без комшија", они су одмах у Брестово позвали и претке данашњег рода Деда Милошевци. Они су дошли из суседног Јагњила. Остали становници дошли су нешто касније. На атару постоји потес Село сада под њивама и воћњацима. Како је поменуто, то су биле прве куће када је основано Брестово. Касније су становници "искочили из Села" по падинама суседних брда где су основали нове крајеве. Сеоска слава је првог четвртка после Духова.
Порекло становништва – У Брестову живе родови: Деда Јовинци или Дурковци (Св. Арханђео и Св. Никола), они су оснивачи села. Доселили су се пре око 180 година из Трстене у Пољаници. Појасеви уназад: ...Милан-Таса-Митар-Јован, који се доселио. Деда Јован у Трстени "утепаја пашу турског", јер је хтео "да му жену држи на недељу". Одатле је са породицом прешао у пољаничко село Власе. Ту су га Турци из освете ранили у руку. Зато је Јован побегао са децом и стоком код сестре у Белишево. Одатле је дошао у Брестово, где је сва земља била "пустелија". Куће су им у Доњој Махали. Деда Милошевци (Св. Јован), оснивач рода је деда Милош. Дошао је, како је поменуто по позиву деда Јована, који је хтео да има комшију. Куће су им у Доњој Махали.
Деда Стеванци (Св. Никола), дошли су после предњих родова из неког села десно од Ј. Мораве. Деле се на Мишинце и Голо Чукинце. Куће су им у махали Гола Чука. Милутинци (Св. Арханђео), дошли су када и деда Стеванци. Пореклом су из Црвеног Града у Горњој Пчињи. Куће су им у Горњој Махали. Доселио се отац Илија са пет синова. Четири сина остали су у Брестову, а један је прешао ниже у село Кацапун. Тамо је основао род Ђелићи.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 102 становника, од тога 58 припадника мушког и 44 припадница женског пола.