БАЧВИШТЕ
Положај и тип – Село лежи на планинској падини високој око 600 м. Околна насеља су: Лепеница, Јовац и др. Вода за пиће добија се из већег броја бунара и са извора. Познатији извори су: Стари Кладенац, Црна Трава и др. Извор Црна Трава „је главни. Он може да задовољи водом и пет других села“. Главница атара води преко потеса: Каменити Чукар, Капиџик, Капетанова Њива, Головски Дуб, Булутински Камен, Циганска Падина, Церје, Миреновце, Китинце. Унутрашњи делови атара зову се: Зелениште, Старо Село, Сливце, Брајковац, Паламида, Гогин Луг, Гађано Дрво, Тршевина, Црквиште, Селиште.
Бачвиште је насеље разбијеног типа. Дели се у четири махале. У свакој махали су куће једног рода. Родовска имена су и махалска. Село је 1952.г. имало 59 домова.
Старине и прошлост – Код сељака Бачвишта постоји предање о неком старом становништву које је овде живело. То становништво називају Џиданима (џинови, велики људи).
Потес Старо Село лежи у северозападном делу данашњег насеља. Ту су њиве, ливаде и школа. На Старом Селу данашњи становници си „наодили старовременску воденицу, један наковањ, ћерамиде и дебеле цигле“. По општој традицији, овде је некада било српско село од око десетак кућа. Једном су неки „Латини поклали Србе“ осим два дечака, која су била браћа. Деца су избегла из ове области, негде су лутала, па се касније, „када су Латини нестали“, вратили и обновили село.
Од њих потичу данашњи родови: Дудулинци, Грујинци и Ћосинци.
Раније српско село имало је малу цркву, сада порушену. Рушевине су у близини Старог Села. Откопане су из земље 1924. године. По остацима од зидова, црква је била дуга 6, а широка 4 м. Оријентисана је у правцу исток-запад. Око црквишта налажени су поједини стари гробови. Код црквишта постоји сеоски крст где се окупљају сељаци сваке године на дан Св. Јована (7. јули).
Селиште је у источном делу села. Сада су тамо ливаде. Верује се да су тамо биле прве куће данашњег села. Касније су становници саградили куће на другим деловима атара. Бачвиште има гробље у јужном делу села.
Сеоска слава је на дан „Појеранија“(15. мај).
За верске потребе, мештани села Бачвиште, посећују цркву у Стублу. Село је много страдало од Бугара, нарочито у Првом светском рату. Циганска Падина лежи у делу атара према суседном селу Лепеница. Ту су привремено живели Цигани, сада насељени у Лепеници.
Порекло становништва – Родови у Белишеву су: Дудулинци или Деда Илинци (Св. Никола), Грујинци (Св. Никола) и Ћосинци (Св. Арханђео), како је поменуто ови родови потичу од два брата који су обновили село. Досељени родови су: Пашалици (Св. Никола), пре око 230 година, дошли су из Црвеног Града у Горњој Пчињи (...Стојан-Костадин-Никола-Јован-Митар-Јован, досељени оснивач рода). У поменутон роду, деца су се играла „суд и паша“. Дете од рода Пашалици било је судија и оно је осудило неког другог дечака на вешање, па су га остала деца заиста и обесила. Зато је ово дете са родитељима морало да се исели из Пчиње и да дођу у Бачвиште. По том дечаку, род Пашалици је добио име.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 41 становника, од тога 24 припадника мушког и 17 припадница женског пола.