Положај и тип – Село лежи у средњем делу долине Врбовске Реке, десне притоке Јужне Мораве. Околна насеља су: Врбово, Себе Врање и Рђавица. Становници Богошева имају довољно пијаће воде са извора и из бунара. Насеље је разбијеног типа. Становници су „као колибари и овчари“ раније заузимали земљу где год су хтели по атару . Зато су куће и махале „потикане“. Махала има неколико и називе су добиле по родовима. Село је 1952.г. имало 66 домова.
Потеси по граници атара су: Река, Рунтин, Дол, Бегова Ледина, Црвени Брег, Синковац, Лозиште, Пуста Воденица, Средња Чукарка, Острец, Лепе Падине, Бачкало, Високи Чукар, Језеро, Дупљашница, Рамниште. Унутрашњи делови атара су: Селиште, Руда Чука, Вирови, Крчмар, Николина Чука, Црква, Длибока Падина, Пејина Падина, Старо Село, Џиданско Гробље, Средњак.
Старине и прошлост – Потес Селиште Лежи јужно од садашњег насеља. Ту је „било село неки пут“. Њему је припадала и једна црквина чији остаци су се познавали до 1908.г. Поједини мештани села претпостављају да је старо село припадало Римљанима. У земљи на овом подручју, сељаци су налазили: „цигле, печене плоче и старе паре“.
Старо Село је потес у источном делу насеља. По причи мештана, и тамо је некада било село. У земљишту Старог Села налазе се исти остаци од старина као и на Селишту.
Калуђер је место поред Старог Села. Као што је поменуто, у Богошеву до 1908.г. познавала се једна црквина у народу звана Стара Црква. Поменуте године на њеном месту саграђена је црква Св. Пантелејмона. Сваке године 9. јула је црквена слава. На тај дан долазили су гости код цркве и приређивао се сабор. У земљи близу садашње цркве пре неколико година откопан је земљани ћуп, који „бере 400 кг жита“. По речима аутора овог текста у време његовог истраживања „он се налази у кући Стојана Ивковића. И сељак Радивоје Михајловић до скора је имао један такав ћуп откопан на потесу Средуљак“. Народна предања, нека наведена топографска имена, и остаци од старина, јасно показују да је на земљишту Богошева имало становника од давних времена. Како кажу мештани, једном се „тај предњи народ потикао“ и насеље разрушило. Иза тога земља је извесно време била необрађена и обрасла у шуму.
Пре око 250 до 270 година ту су дошли српски досељеници , који су основали данашње насеље. За осниваче села рачунају се два брата досељена из неког шопског села на истоку. Од њих потиче већи број данашњих родова.
За време Турака земља Богошева припадала је српским становницима. Једино су тада мушкарци морали по некад о празницима кулуком да раде на имањима Арбанаса из суседног Врбова (о жетви и вршидби). Приликом ослобођења 1878.г. Богошево је затечено као мало српско село са 12 кућа. Сеоска слава је на дан Св. Илије.
Порекло становништва – Као што је раније поменуто, оснивачи данашњег села била су два брата, досељени из неког шопског планинског села на истоку (из Крајишта).
Од једног брата потичу родови који славе Св. Арханђела: Ковачевци, Достинци, Митринци, Станковчани, Милосавини, Луткинци и Туфегџици.
Од другог брата потичу родови који славе Св. Николу: Деда Стојановчани и Крагујчани. Остали родови, који су дошли такође у турско доба су: Смилковци (Св. Ђорђе), из пчињског села Марганца. Јеркови (Св. Арханђео), су из планинског села Крива Феја. Миајлинци (Св. Лука), није познато одакле потичу.
На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 130 становника, од тога 64 припадника мушког и 66 припадница женског пола.