Владичин Хан
ЈАСТРЕБАЦ

Положај и тип – Село лежи на заравни високој око 770 м. У тој заравни усекле су се долине речица од којих постаје Јастребачка Река, лева притока Јужне Мораве. Јастребац има најбољу воду међу свим селима југозападног дела Грделичке клисуре.
Главни крајеви атара носе ове називе: Манастир, Селиште или Ракина Њива, Старо Селиште, Врла, Страна, Бара, Мечит, Сушевље, Базје, Ливаде, Горновац, Перша, Градине, Мужан, Равна Њива, Студена Вода, Вирови, Заједница, Бачвиште, Висина, Синчина, Заједница, Ланиште, Топла Међа, Стублина, Витлиште, Глог, Габер, Огорелица, Широко, Прибоје, Јелова Глава.
У Јастребцу је онолико махала колико је разгранатих родова. Село је 1959.г имало 95 домова.

Jastrebac.jpg
Старине и прошлост – Једно место у махали Медарци зове се Манастир. Тамо се виде слаби остаци од зидова. У народу се верује, да је на том месту био неки стари српски манастир („олтар је био на истоку“). Потес Селиште лежи недалеко од данашње цркве.
Село Јастребац постало је на исти начин и у исто време када су основана суседна села Зебинце и Рдово: у другој половини XVIII века. Ту се од некуда доселило једно домаћинство садашњег рода Чакинци. После су долазили преци других данашњих родова. Око 1900.г. село је имало 25 кућа. Јасребац има цркву посвећену светом Илији. Пре тога на њеном месту била је нека непозната црквица, ниска и покривена каменим плочама. Гробље је у југоисточном делу насеља.
Сеоска слава је Спасовдан.
Јастребац је подједнако удаљен између Лесковца и Врања. Зато су сељаци повремено посећивали један и други град (у Лесковац су ишли због пијаце, а у Врање због суда и војне команде). Од како се развио Владичин Хан они нису више имали потребе да посећују те градове.
Због положаја и бољих економских прилика, Јастребац је представљао центар за околна насеља. У њему се налазила задружна продавница, осмогодишња школа, месна канцеларија и црква.Северозападно од Јастребца је планински врх Глава или Јелова Глава (1144м). Тамо су Бугари 23.03.1943. године стрељали око 80 млађих Срба из Јастребца и околних села.
Порекло становништва – Становништво Јастребца потиче од досељених предака. Родови су: Чакинци или Ридарци (Св. Арханђео), најстарији род у селу досељени од некуда. Од првих Чакинаца потиче само једно домаћинство. Остали су од домазета. У селу се говорило да „ово племе не фираје“. Они су раније имали и доста земље али су постепено осиромашили.
Медарци и Јеремици славе „Св. Ђорђа у новембру“. Дошли су од некуда.
Славујци (Св. Арханђео), дошли су из села Загужана близу Велике Грабовнице у околини Лесковца. Раније су се звали Светићовци. Њихов предак имао је девет синова и једну кћер због које су „убили Турчина“. После тога су побегли у Јастребац. После неког времена једни су отишли у Грабовницу док су други остали у Јастребцу.
Деда Јовинци и Китинци (Св. Никола), раније су чинили један род. Досељени су од некуда.
Бамбарци (Св. Јован), досељени су од некуда. Терзици (Св. Никола), потичу од претка досељеног из Репишта.Итамо су били од некуда досељени. Оснивач рода у Јастребцу је дошао са мајком приликом њене преудаје.
Лештарци (Св. Арханђео), грана су од рода Славујци.
Дупељево (сада Пусто Селиште). – На атару данашњег Јастребца, у планини, раније је постајало српско село Дупељево. Оно је тачније лежало између данашњег потеса Глог и Спасова Чука (1163м). То место сељаци из Јастребца зову Старо Селиште.
По некој причи која се преноси међу јастрепчанима, једном је неки младић из Дупељева служио у Лесковцу. Он је тамо убио неког лесковачког Турчина. Због тога су ово село напали лесковачки Турци. Они су „све куће запалили и људе побили“.
Становници Дупељева били су велики сточари. Приликом спаљивања села „маст је потекла као река“. Верује се, да је по томе једном месту остао назив Маслина Падина. Од старог Дупељева данас је очувана само једна воденица, Дупељевска Воденица. Сеоско гробље овог насеља се познавало до 1957.године. Од те године, на том гробљу и око њега, сељаци обрађују њиве са кромпиром. У селу Слатина у северном делу Грделичке клисуре, живе српски родови Чивутци и Павлови. Они потичу од претка Илије, тамо досељеног пре око 180 година из ранијег села Дупељева.

 

На основу последњег пописа становништва 2011. године, село има 119 становника, од тога 61 припадника мушког и 58 припадница женског пола.