Народ и (вакци)нација

Народ и (вакци)нација

Београђани су осамдесетих година прошлог века били шармантни, духовити, маштовити и у извесном смислу мушко – женских односа на један исправан начин солидно заинтересовани. Заправо, можда су такви били и пре, али ја то памтим овако. Својим понашањем су из нехата створили једну инфлацију пажње код девојака у Кнез Михајловој које су врло брзо постајале имуне на све актуелне форе и рутински откачињале оне немаштовите, канонске јастребове на корзоу, што је захтевало сталну иновацију и овај посао чинило још захтевнијим. 

Ко је утренирао чула да у тих петстотинак метара Кнеза или десетак минута лаганог хода од Инсиног сата до Калиша по свом унутрашњем осећају изабере прави приступ девојци коју први пут види, пронађе добитну комбинацију мангуплука, шарма, културе и импровизације и све то пласира на начин да јој затрепери срце, стекао је рутину која је универзални занат примењив у целом свету, било за не дај боже проналажење нужног смештаја када се на мору остане без новца, за потребе уласка у одређене пословне, друштвене или обавештајне кругове или чисто рекреативно односно спорта ради или у крајњем случају у строго научне сврхе скрининга и на њему базираних истраживања. Истини за вољу, ове уже специјализације су дошле у каснијим годинама, у зависности где је кога живот својим скривеним стазама одвео. У сваком случају, у почетку је то био јединствен маркетиншки занат, што би се школским језиком рекло – заједничке основе, које се или науче до неке седамнаесте – осамнаесте или се никад не разумеју јер ту не помаже бубање напамет.

Ово је био увод у једно дубље разумевање маркетинга, које ће вам бити неопходно за активно учешће у наставку ове приче.

У маркетингу прво што треба разумети је да стварне карактеристике производа нису ни од какве важности његов за успех на тржишту. Ни један објективни квалитет или мана производа не игра ама баш никакву улогу у броју продатих јединица. Све је ствар субјективног доживљаја купца, а он зависи искључиво од маркетинга. Другим речима – сваки производ има своје купце, само их треба препознати. Квалитет односно његов недостатак игра улогу код каснијих жалби купаца, али то већ спада у сектор постпродаје. Жалбе и рекламације код производа за једнократну употребу су потпуно небитне и то је такође битно да запамтите због студије случаја која касније следи. 

Три најважније стратешке вештине у маркетингу су позиционирање, профилисање и таргетинг.

На примеру са почетка, позиционирање би било избор микро локације која ће бити ваша база у Кнез Михајловој, место на коме сте изложени, са кога крећете у акцију и на које се враћате да осматрате тржиште. Ако на пример нисте двометраш, врло брзо научите да не треба много да се мотате око Инсиног сата испод кога се увече окупљају кошаркаши и слично. Има ових финеса још пуно, али да не затрпавам са детаљима, битно је да се схвати принцип.

Профилисање је избор профила вашег производа који ћете окренути ка потенцијалном тржишту. У случају мувања девојке на улици, ваш производ сте ви. Овде је веома важно напоменути да оног момента када ваш производ постане ваша друштвена позиција, имовинско стање или било шта треће што нисте чисто ви већ нешто што иде уз вас, треба да вам буде кристално јасно да сте од ловца постали ловина. Одмах мењајте спорт јер једино тако можете избећи велике проблеме. 

Али да се вратимо на основе ове науке. Да ли ћете у конкретном случају бити мачо тип или можда романтични песник, гитариста у хард рок групи или спортиста, добар студент или симпатична дангуба, зависи само од ваше процене конкретног купца. У случају корзоа, процена мора бити брза и мери се у секундама. У противном, већ сте откачени, ако оклевате – као досадни или као неадекватни уколико у профилисању промашите. 

Истраживање тржишта може доста да помогне у профилисању. Ако девојка застаје или баца поглед на излоге за спортском опремом, усмерићете се на једну врсту наступа. Ако гледа књижаре, на другу. 

Таргетинг је избор циљног тржишта коме ћете понудити свој производ. Прво што у Кнезу научите је да оних које су истовремено лепе и лаке, једноставно нема. Такве су обично на неким другим, мање јавним местима и то је једно специфично тржиште, много више финансијско по свом устројству. Значи, остају вам оне лепе и тешке, као и све остале. 

У даљој анализи ћу се ограничити само на лепе и поштене, као најзахтевнију тржишну категорију у којој познавање овог заната игра велику улогу. За њих има једно правило. Када су у налету максималног самопоуздања, представљају врло тешко тржиште за улазак не само од стране почетника или аматера, већ и искусних професионалаца. У коју год од побројаних категорија да спадате, од велике важности је да таквом потенцијалном купцу спустите самопоуздање, али на начин да он не схвати да то радите.

Спуштање самопоуздања је релативно једноставна улична подтехника таргетинга коју смо ми звали ударање чежње. Лепе и поштене, а незаузете девојке никада не шетају на корзоу саме. Увек иду са другарицом. Чак и када су обе јако лепе, једна је увек бар мало лепша од оне друге, а што је разлика већа, утолико је ова техника ефектнија. Ту је битно да сву пажњу и комуникацију усмерите на ону која није ваш циљ, а ваш стварни циљ да максимално запоставите све до границе непристојности. Тек кад процените да је њено самопоуздање пало на неку вредност испод које неће даље падати, онако успут затражите и њен број телефона и одмах после тога се под било каквим изговором (чекају ме другови, само тетки да дам лек…) удаљите од обе. Довољно сте урадили за то вече. Мање лепу сте оставили срећну, а ону лепшу са танушном надом која ће до вашег телефонског позива (који ће да уследи тек за неколико дана, никако сутра) да нарасте у огромну жељу да вас поново види и по сваку цену шармира. Привид недоступности или несташице сваку робу чини траженом и подиже јој цену.

Пошто сте стекли довољно теоријског знања, невезано да ли сте маркетинг учили из овог текста, на улици или у неким школама (или све заједно), време је за тест. Поставићу вам први задатак који ћемо заједно да решавамо. Касније задатке ћете решавати сами. За почетак, најбоље да то буде једна измишљена и потпуно немогућа ситуација.

Студија случаја

Замислите да сте директор маркетинга неке фармацеутске компаније. У ствари, још боље ако замислите да сте директор маркетинга јединог произвођача вакцина на планети чија производња је раздељена на неколико различитих, по именима и локацијама разбацаних фабрика.

Директор продаје вам каже да је компанији неопходан нов производ. Истраживање и развој смишља нову вакцину која објективно, ретко коме треба. Финансијски директор каже да продаја у тако малим количинама неће извући вашу компанију из дубиозе и да се мора продати многоструко више. Директор производње тражи оквирне количине како би видео да ли треба да инсталира нове машине. Набавка тражи још прецизније податке како би кренула у куповину неопходних сировина. Логистику занима колико камиона, авиона и бродова треба унапред закупити.

Е сад је све на вама и треба да покажете шта сте научили.

Сигуран сам да ћете први део задатка, онај који је поставио директор продаје, сви успешно решити. Дићи ћете халабуку око некакве нове непознате болести и њене високе смртности. Лако ћете наћи поткупљиве стручњаке који ће на сва уста да вичу – помресмо људи. Ако сте баш јако безобразни, вероватно ћете по телевизијама пуштати снимке како мртви падају по улицама или тргове начичкане са мртвачким сандуцима, викати да ће гробља бити тесна и слично.

То је био лакши део ове студије случаја. Сад иде оно теже – квантификација серија. Колико вакцина је тржишту неопходно у првој серији, колико комада ће бити разграбљено?

Будите искрени, па признајте – колико вас би се сетило да одмах на почетку кампање о болештини, паралелно пласира гласину да ће бити несташица нечега? На пример, тоалет папира. То вам олакшава посао јер врло брзо и једноставно по повећаној продаји овог артикла можете да израчунате прилично тачан број људи који се на целу кампању примио, поверовао да је то стварност и све то конкретно својом мерљивом акцијом потврдио. Заједно са онима које ћете натерати да се вакцинишу, а чији број знате (војске, полиције…), то вам је све укупно прва серија. За њу вам је најважније брзо и прецизно истраживање тржишта.

За даље повећање продаје вам је неопходна вештачка несташица. Нема за све! Стварање приоритетних група. Прво најугроженији! Редови испред амбуланти. Наке државе добиле, наводно мале (а заправо довољне) количине, неке друге државе ни толико. Грабеж и довијање. Не питајте ме за цену. То би отприлике била друга серија.

Трећа серија: Променила се болест. Сад хвата и оне које није хватала. Тек сада има да помремо. Граби, нестаће.

Све ово сам вам изнео у врло кратким цртама, настојећи да подвучем само главне акценте могућег решења. Ви свакако можете да разрадите детаље и даље варијације ове измишљене приче, како би били спремни уколико вам се неки сличан догађај заиста појави у будућности или парадоксално – у прошлости, никад се не зна. 

У сваком случају, пратите гласине о несташицама, оне су вам индикатор да је нека представа у току. Не дајте се збунити ако лажне или стварне несташице којим случајем из аналне фазе (нема тоалет папира) у некој следећој представи пређу у оралну фазу (нема брашна или уља). Тај обрнути ток је очекиван у деволуцији човечанства. Ако овом следу догађаја додате и ону ранију, фалусну фазу (промоција педерастије), видећете један јасан низ који иде супротним смером од нормалних развојних фаза детета. 

Уз минимално познавање развојне психологије, биће вам јасно зашто је у току последња представа овог позоришта, јер пре оралне фазе не постоји дете. У биолошком смислу, пре оралне фазе постоје два одвојена пола, мушки и женски који тек треба да се споје, ако се споје. У неком метафизичком смислу, то су два света – доњи и горњи, а о њиховом раздвајању смо говорили на доста места у нашим претходним сусретима.

Можете у вашем даљем размишљању (ако га буде) на тему стратешког и примењеног маркетинга отићи и који ниво изнад. На пример, размислите о разлици између народа и нације. Једно од та два је биолошка категорија, а друго је политичка. Над-категорија нацији је на пример Европска унија. Над-категорија народу је род, на пример – Словени или још боље, Аријевци. 

Биолошки ентитети имају очуван рефлекс опстанка и самоодржања, а политички ентитети уместо тога имају руководства. Пробајте да докучите зашто је Лига НАРОДА после Другог Светског Рата постала Уједињене НАЦИЈЕ иако се та друга реч имена у оба случаја на енглеском исто пише (nation) и да ли је то случајност или је можда део неког процеса дугог трајања. Ако случајно неки такав процес уочите, погледајте где се он завршава и после чега нема даље, барем у трећој димензији. 

Покушајте да на примеру неке физички мале, а духовно велике земље коју добро познајете израчунате колико у њој има народа, а колико истоимене нације. То вам може бити од користи ако вас неки старац по имену Ноје или како год ће се он звати у вашој временској линији, у некој даљој или ближој будућности постави за директора стратешког маркетинга и упита за димензије чамца који треба да направи. Стварност некада уме да превазиђе и најлуђу машту, зато боље да имате спреман одговор. Једноставно, таква су времена. Боље је имати него немати, чак и у случају короне. Она бар даје трајан имунитет, много јачи од неког другог, на пример дипломатског.

Доктор са Чубуре

Komentari (0)

Остало у категорији