Дубоки рат (наставак)

Дубоки рат (наставак)

Покушаћу да у овом нашем данашњем, нешто дужем разговору изнесем основну нит дешавања током трајања ове цивилизације. У сврху појашњења повремено ћемо морати да се осврнемо на неке од претходних цивилизација, као и на неке базичне законе физике, биологије и друштва. Примарни циљ ми је да ово буде пре свега максимално концизно како би велика слика постала видљива онима који могу да је виде, барем у њеним основним обрисима. Зато ми немојте замерити што ћу неке важне чињенице потпуно прескочити, а неке само дотаћи иако оне, свака за себе заслужују посебну и далеко дубљу елаборацију. 

Друга важна ствар коју сам дужан да кажем на самом почетку је да више нећемо трошити ни секунд свог времена на убеђивање било кога у било шта. То смо радили током претходних векова и деценија, у време када су докази још увек били релативно малобројни и далеко пажљивије скривани од очију јавности. Данас су докази свуда око нас у мери да боду очи и провоцирају разум. Уколико их не видите, једини разлог за то је парадигма коју сте одабрали својом слободном вољом, а слободна воља је за нас неприкосновена. Чак и ако сматрате да вас је неко преварио, знајте да му је ваша слободна воља претходно дала пристанак јер без пристанка превара не функционише.

Трећа и уједно последња уводна напомена је да више нећемо плести конопце које смо до сада спуштали у тамне дубине људске свести како би се неко из бројних подрума евентуално помоћу њих извукао на површину. У најкраћем, мислимо да више нема сврхе за ову активност из најмање два разлога. Први: доњи и горњи свет су већ формирани и ко год се где затекао у будуће рачунају са њим и други: у овом моменту, као и у времену које предстоји нам је сва наша енергија неопходна за оно што тренутно радимо.

Закони

Прва ствар која је неопходна за разумевање дубоке нити цивилизацијских догађаја је закон по коме се све то одвија, тачније – закони. Они могу бити прави и лажни. Разлика између једних и других је у томе што поштовање правих закона не зависи од наше слободне воље и они се морају увек поштовати, чак и онда када то нећемо. 

Пример лажног закона је обавезан смер. Моја улица на Чубури је једносмерна. То је врло прецизан закон, односно саобраћајни пропис недвосмислено обзнањен саобраћајним знацима на њеном почетку и крају, као и на свакој раскрсници дуж њеног тока. Ја га могу поштовати, али и не морам. То ће зависити од бројних фактора – нивоа мог морала, степена журбе, процене да ли је полицијска патрола у улици и снаге службене легитимације коју имам или немам. Значи, лажни закони се могу поштовати, али и не морају. Ако се сада са правом питате која је онда сврха лажних закона, одмах да вам кажем – велика. Врло брзо ће вам то бити јасно.

Пример правог закона је закон гравитације. Он важи свуда на Земљи и ми га независно од наше воље поштујемо. Ако желите, можете сами да се забављате даљим разврставањем закона, али мислим да је ово било довољно за суштину. 

Осим ове поделе на праве и лажне, очигледно је да постоји једна додатна хијерархија међу правим законима, тако да неки од њих важе увек и свуда, а неки само негде и под одређеним околностима. Из тога директно следи да су неки закони ”изнад” других, а неки још ниже или више од њих. Нека груба хијерархија правих закона материјалног света би била: математика – физика – хемија – биологија. Сви закони математике важе у физици и свуда на ниже. Сви закони физике важе у хемији и свуда испод ње. Сви закони хемије важе у биологији. Сви закони биологије важе у живом свету, али не важе у неживом. У биологији на пример важе сви закони хемије, физике и математике, а у математици важе само њени закони. 

Изнад свих ових побројаних класа материјалних закона, налазе се Божији закони. Они важе у целом материјалном и нематеријалном свету и занимљиво је како се они најмање проучавају.

Исто као прави закони и лажни закони имају неке правилности. Како се колективна свест друштва спушта по фреквенцијама све ниже и ниже, тако се број лажних закона геометријском прогресијом умножава. Постоји за то егзактан математички образац, али мислим да вам овде није потребан. Битно је да испратите суштину.

Мислим да ће и овде пример највише помоћи разумевању. Замислите два брата близанца. Живе на истом спрату колективне свести и због тога подлежу истом броју друштвених закона. Међутим, из неког разлога један брат изненада почне да лаже и зато доживи морални пад који га одводи на спрат ниже у солитеру колективне свести. На сваком нижем спрату важи дупло више закона него на претходном. Замислите само колико брат лажов сада мора да води рачуна шта је коме слагао и како да се чупа ако се људи које је лагао међусобно сретну. Чак и ако у ово не урачунамо кривичне законе о лажи и превари, он је себи наметнуо огроман број нових закона које мора да поштује ако жели да опстане, о којима његов брат не мора да размишља. И све је то себи урадио својом слободном вољом.

Основна неминовност повећања броја закона је смањивање слободе, а број писаних закона у последњим деценијама вртоглаво расте. То није људима натурено. Сами су изабрали, а број закона аутоматски прати спрат колективне свести на коме су људи одабрали да живе. Значи, повећање броја друштвених (лажних) закона је условљено снижењем колективне свести и то је један од природних (правих) закона. Ако сам добро запамтио цифру са једног предавања, Европска Унија има 150 важећих закона о јастуку.

Токови

Као што је то био случај код закона, тако и токове овог времена можемо поделити на природне и вештачке. Природне токове још увек можемо да посматрамо у неким географски изолованим људским заједницама, а вештачке свуда где су се појавиле организована религија, политика и технологија. Негде се прво појавила политика, па после ње технологија, као што је случај у Европи, а у Египту је то на пример било обрнуто. Постоје разлози за овакав редослед и о њима ћемо после.

Посматрано у целини осим малобројних изузетака, главни ток ове цивилизације није обавезно прогресиван. Мање дипломатски речено, ако се цивилизација посматра као колективитет, а не кроз занемарљиво мали број другачијих појединаца или забачених групица, њен ток уопште није прогресиван. Једино што је напредовало је технологија. Њен напредак нам се представља као прогрес цивилизације. Технологија је наркотик који се даје масама како не би запазили свој стални морални пад. Уједно, сам технолошки напредак није константно већ скоковито кретање (на доле) кроз унапред припремљене собе у које се смешта цивилизација и за које до њиховог обзнањивања људи нису имали појма да постоје. За сваки нижи спрат (или дубљи подрум) су смишљане одговарајуће политике односно друштвена уређења која то могу да прихвате и испрате.

Пре масовне производње и куповине аутомобила, неки паметни су унапред расподелили међу собом власништва над изворима нафте и склонили све технологије за производњу слободне енергије, укључујући и Теслине радове. Много пре појаве личних рачунара се знало ко ће бити власници интернета, фејсбука и сличног. Можда нису била одређена конкретна имена, али групе из којих они долазе свакако јесу. Да ли ће вас зачудити ако сазнате (ако већ до сада нисте) да су сви главни играчи глобалне дигитализације директни биолошки потомци првобитних чланова Фабијанског друштва, исто као и Чарлс Дарвин чија Теорија еволуције је била наручена као квази научни модел за негацију постојања Бога и као оправдање за колонијализам?

Обмани људи у великој мери доприноси религија, не кроз основни правац свог деловања, већ кроз финесе које прећуткује и тако се ставља у службу политике. Многи религијски списи започињу речима ”људи су ПОСЛЕ ПАДА из раја…”. На жалост, то време ”после пада из раја” још није дошло. Слободан пад човека траје све време, ничим заустављен, ничим чак ни успорен. Дно не постоји, нема у шта да се удари и тако заустави. Постоје само границе светова, па на некој дубини (исто као и на некој висини) престаје један свет, а започиње неки други. У сваком случају, ако вам било ко каже ”ударили смо о дно” знајте да вас лаже и да има бројне разлоге за то.

У сваком случају добро запамтите овај тријас: религија – политика – технологија. То су главни механизми за вођење људског друштва у понор, а све остало што се приказује као мотор друштва – економија, закони, наука… је само добро подметнут изговор.

Управљање

Неким људима и неким животињама је лакше управљати помоћу награде, а некима уз претњу казном. То је већини познато као штап и шаргарепа. Оно што већини није познато је то да штап и шаргарепа у пракси представљају управљање страхом и управљање надом.

Кад једну цивилизацију желите фино да подешавате кроз дискретне и благе заокрете у лево или десно, идеално је да не морате сваки пут да их страшите или стимулишете. За то служи школство. Оно уграђује један основни сет страхова и нада и до год можете да експлоатишете ту конкретну комбинацију, школство се не мења.

Први знак да су планиране велике промене је привидни поремећај Пруског модела образовања који је од 1830. године мање – више усвојен у целом свету. По том моделу постоје три потпуно различита образовања:

  • за елиту
  • за слуге елите
  • за слуге система.

Врло брзо је ова суштински квалитативна подела образовања народу представљена као квантитативна па је испало да су то основна школа, средња школа и академске студије. То наравно ни из далека не одговара истини јер оно што на пример уче деца у основној или средњој школи за елиту, не уче остали ни на једном нивоу образовања. Да не улазимо у објашњавање знања које управљачка елита добија на вишим нивоима образовања и како је образовање за слуге додатно срозавано кроз Болоњу, дуално образовање,  инклузивност и учење од куће.

Укратко, елите односно оно што је те позиције заузело учи како се управља, слуге елите (такозвана интелигенција или струка) добијају техничка знања како систем да технолошки, али не и суштински унапреде, а слуге система уче како да одржавају систем, да он функционише.

Током ове последње ”епидемије” било је веома уочљиво како су слуге елите медијски и политички подметнуте да глуме елиту. Од такозване ”струке” је створен утисак некога ко ведри и облачи иако је свакоме иоле свесном било очигледно да је ту реч о марионетама потпуно ван капацитета за разумевање праве природе догађаја. Није да им је мало фалило да разумеју него су просто речено били неколико спратова испод нивоа на коме су се стварни догађаји одвијали. Зато су могли само да прате последице. Она актуелна управљачка ”елита” је са дебелим разлогом прешла у дубоку илегалу и постала невидљива.

Ако само за тренутак, из дидактичких разлога занемаримо људе и усмеримо се на животиње, пример који следи ће бити очигледнији и што је још важније, нико се неће наћи увређен. Животиње могу да се организују на један од следећих начина: као чопор, крдо, стадо, рој или јато. 

Замислите сада да сте маркетиншки стручњак и да којим случајем знате немушти језик за споразумевање са животињама. Ако бих пред вас поставио задатак да осмислите неку рекламу која треба да придобије сваку од набројаних врста, од чега би кренули?

Свакако би вам један од првих корака био да установите који идеали важе у овим заједницама, шта је њихов оптималан модел друштвеног уређења. Пре или касније би установили да је чопор вођен незаситом глађу и да им је најважније убијање плена и отимање територија на којима плена има, по било коју цену. Крду је најважније напредовање на што зеленије пашњаке односно прогрес. Стаду је приоритетан мир без много таласања, роју што боља организација посла, а јату искључиво слобода.

Хајде сада да пробамо да све то ставимо на географску карту света. Где би лоцирали чопоре, где крдо или крда, где стада, јата и ројеве људи? Ја вам ту нећу помагати, можда сам превише рекао и до сада, али ако све добро урадите видећете да постоје одређена врло видљива правила где је ко груписан. Ово је испит ваше перцепције који ћете положити или нећете. У зависности од тога ћете свакако ићи даље, само је смер неизвестан и зависиће искључиво од онога што закључите. 

За оне високо заинтересоване, оставићу једно додатно питање, за десетку: Како би помоћу религије, политике и технологије управљали овим заједницама? После проверите да ли је управо таква комбинација ова три управљачка алата на сваком од тих простора.

У неком од наредних сусрета бавићемо се анализом настанка овако великих разлика између на први поглед врло сличних група људи, шта је то изазвало, одакле је дошло, којим путевима је прошло, које видљиве трагове је оставило, а који су сакривени, преко кога или чега се ширило, и да ли су баш све то људи. После тога вам више ни један рат у прошлости неће бити нејасан, закључно са овим садашњим. Разумећете чак и будуће ратове, под условом да после овога њих уопште буде.

 

Доктор са Чубуре

Komentari (0)

Остало у категорији