Будућности постајемо свесни тек када ишчекујемо неки нама важан догађај. Сетите се како сте као дете ишчекивали и бројали дане до свог рођендана. Или када сте чекали да се девојка која вам се допада најзад појави на првом састанку.

Има и тих девојака које воле да касне. Конкретно у мом случају, девојка мог живота је на наш први састанак закаснила двадесет година. Само тада и никад после тога. Сада редовно иде испред времена. Увек зна шта ми треба, много пре него што ја постанем свестан тога. То је, претпостављам та женска интуиција коју никада нисам разумео. Једноставно, за то немам хардвер или софтвер. Највероватније оба. Колико ми тога фали, чудо је да сам и оволико запазио. Мислим да треба да захвалим провиђењу, ја то сигурно нисам са овом памећу смислио.

За разлику од жена које претежно живе пола у садашњости и пола у будућности, мушкарци су бића која обитавају у прошлости и у садашњости. Та два пола се сусрећу у једином заједничком времену у којима се њихови животни простори преклапају, а то је садашњост. У садашњост сваки пол доноси своја добра. Жене доносе лепоту као могуће исходиште будућности, а мушкарци мудрост као могућу последицу прошлости. Као што сте вероватно запазили, обе полазне тврдње - једна из будућности и једна из прошлости садрже кондиционал. Значи да може, а није обавезно. У ствари, најбоље је рећи - било би добро.

Када се у стварности споје лепота из будућности и мудрост из прошлости, из њиховог споја се роди снага. Треба свакако имати на уму да садашњост траје само један трен и да она ни изблиза није дуга као прошлост или као будућност које трају свака по равноправну половину вечности. Зато је снага толико варијабилна. У неком тренутку имате снаге за нешто, а већ у следећем моменту она вас је напустила. То је зато што су мудрост и лепота две електроде из којих полазе енергетски лукови као две мале муње. Где се ти лукови споје, тамо настаје снага. Док су спојени, има и снаге. Када се раздвоје, снага нестане.

Када је већ све тако, намећу се два логична питање: Зашто онда мушкарци тако воле да причају о будућности и зашто девојке када се сретну толико говоре шта су радиле, где су биле и шта су виделе? Јавни наступ, макар он био у уском кругу пријатеља, подразумева укључивање неких политичких вештина. Политика је игра ега и у њој сваки учесник највише маше оним за шта је сигуран да га у себи има најмање. Зато мушкарци воле да пројектују будућност, а жене да анализирају прошлост. При томе, нити су мушкарци интуитивни, нити су жене аналитичне. Говорим у просеку. Када победи его, свако се лати баш оног посла који му никако не лежи и гура са тиме до год не досегне ниво своје апсолутне некомпетенције. Тада добијемо тренутак садашњости који изгледа отприлике овако као овај данас. Цигани то зову курафте бизнис, а остали - ћорава посла.

На посао који обављате са црним повезом преко очију односно на слепило изазвано доминацијом ега ћу се вратити врло брзо, само да кажем нешто што мора да иде пре тога. Реч је о будућности. Када је неко потпуно оперисан од интуиције, као на пример ја, онда такав један егземплар, поред слушања жене, може још само да се ослони на поруке из будућности, под условом да их препозна. Ту је од пресудне важности да изаберете праву жену и праве поруке.

Порука која најпрецизније описује ШТА ће се дешавати у будућности ове цивилизације је Јованово јеванђеље. Нема потребе да пишем сада о томе, писао сам доста у неким ранијим причама. Уколико га немате у папирној верзији, што је најбоља варијанта, прочитајте на интернету. Ипак, како је много тога у будућности дискутабилно, укључујући и судбину интернета, мој савет свим мојим пријатељима је да имају код себе и једну верзију на папиру.

Друга, а истовремено и последња мени видљива порука из будућности говори КАКО је могуће изаћи из спирале у коју смо стигли заслепљени сопственим егом, глуви на шапате наших анђела чувара који су барем до сада безуспешно, покушавали да нас пробуде. Ова порука садржи редослед поступака кроз које постајемо свесни којим све стварима или ентитетима смо дозволили да загосподаре нашом свешћу и духом, а садржи и алгоритам о редоследу ослобађања од њих. Када се ослободимо и последњег нечег што не припада нашем духу, моћи ћемо да пређемо на следећи ниво.

Ако спадате у оне који сматрају да им све ово није потребно, поставићу два једноставна тест питања. Да ли у застрашујућим подацима о броју умрлих које ових дана трче на дну екрана свих телевизија умете да препознате истину? Да ли сте разумели да ти бројеви садрже три врсте мртвих? Ту су они који су умрли од Короне и њих је јако мало и још вероватније, уопште их нема. Следећи су они који су умрли са Короном, јер им је погоршала основну болест. Трећи су они који су умрли у време Короне - шлогирали се, добили инфаркт, изболи се ножевима и слично. Пошто у редовним временима нема таквог извештавања из сата у сат, немате са чиме да упоредите бројке, а већ сама појава те врсте информација шири страх и панику. За утеху, ово није хаос. Што би Енглези рекли, ово није мој циркус, ово нису моји мајмуни. Све је део плана. Они што изводе радове, добро знају шта раде. И најважније, не желе вам зло. Само вас зналачки усмеравају да пронађете праве вас, оне које сте у трци за материјалним негде затурили.

Древна и призната езотеријска братства пре пријема нове браће спроводе један низ њихових провера по строго утврђеном редоследу и садржају. Жао ми је што ћу разочарати све оне који сада очекују некакву пречицу, неки скривени пролаз или тајну лозинку за улазак у таква друштва или у бесмртност. Све ово говорим из сасвим других разлога, ако останете у овој причи до краја, сазнаћете и којих.

Први испит кандидата се одвија у мрклом мраку, апсолутној тишини и потпуној самоћи. Кандидат је затворен у дубоку пећину или неки други простор изолован од сваке светлости и звука. Испред њега гори мала свећа и једино што она осветљава, а и то врло кратко време јер она брзо догори и угаси се, су само две речи - MEMENTO MORI. Сети се смрти. Када се свећа угаси, он остаје сам са собом у мраку који је толики да постаје небитно да ли гледа или жмури. Када наступи мрак, једино о чему сви размишљају су оне две последње речи које су им остале пред очима.

Када кандидат изгуби сваки осећај о времену, на очи му се ставља црн, непрозиран повез и изводи се напоље. Једно од искушења које следи је искушење ваздухом.

Овде ћу да се зауставим. Добили сте довољно елемената. Сада бих могао да вас упитам за ваше мишљење.

Да ли мислите да карантин, забрана кретања и полицијски час личе на пећину у коју сте затворени? Да ли медијска бука у којој скоро нико више не може да разликује истину од лажи може да се пореди са мрклим мраком у коме сте се нашли? Да ли у недостатку истине почињете да усмеравате своја чула ка тишини у нади да ћете у њој разазнати глас анђела?

Да ли сте ухватили себе да сада, много чешће него раније размишљате о смрти?

Да ли са сваким удисајем, једним делићем свести кришом проверавате да ваш удах негде у плућима случајно не струже или запиње? Да ли вам се дешава да чешће него пре, удишете ваздух пуним плућима испуњени огромним задовољством због тога? Да ли сте почели да обраћате пажњу ко дише у вас и у кога ви дишете?

Ако је ваш одговор на већину ових питања позитиван, честитам. Прошли сте или управо пролазите прва два испита - искушење земљом и искушење ваздухом. Почели сте да цените живот и постали сте свесни ваздуха, једног од четири основна елемента који чине материју. Овде није крај вашим искушењима, али ако вам је за утеху, напредујете по плану.

 

На крају овог дела, желим да искористим прилику и упутим искрене похвале организаторима овог спектакла на њиховој великој посвећености и креативности. Још од последњег потопа се нису оволико потрудили. Направити иницијацију једне целе цивилизације заиста није ни мали ни лаган посао.

 

 

 

Доктор са Чубуре