Да ли се наша велика победа над нацизмом заиста догодила 9. маја 1945. или је то можда била само победа над једним привременим режимом Немачке, основаним на ограничен рок са задатком да успоставе неке надземне, до тада овој цивилизацији непознате структуре и да после тога, као и сваки други извођач радова оде са градилишта када је уговорени објекат завршен?
Шта мислите, да ли је стварни циљ Другог светског рата било оно што су нас учили – немачко војно освајање Европе или је то можда било нешто сасвим друго – иницијација не малог броја људи у нацистичке идеје, ставове, начине размишљања и понашања које ће даље у недоглед преносити својим наследницима? Добро размислите пре него одговорите јер ћете само у случају исправног одговора моћи себи да објасните како је могуће да после осам деценија, тако муњевито у року од свега тридесетак дана нацизам поново васкрсне у већем делу Европе. Једино што су уместо Јевреја сада мета Руси. Да ли би се то могло догодити да је нацизам заиста побеђен и да пре осамдесет година није урађена масовна нацистичка иницијација која се подсвесно преносила са генерације на генерацију заражених Европљана?
Да ли сте се некада у прошлости или бар у неко скорије време запитали одакле је ово зло дошло? Не мислим ту на ону плитку везу на коју ће многи од вас помислити, на поједине енглеске лордове, чак и неке родбински врло блиске енглеској круни који су отворено симпатисали Хитлера. Не мислим ни на ”зиговање” енглеске фудбалске репрезентације пре утакмице са немачком репрезентацијом у Берлину. Чак није толико битна ни једногодишња психолошка припрема Хитлера у Институту Тависток у Лондону, то је само проста технологија извођења једног процеса. Нешто друго вас питам. Наговарам вас да се замислите над питањем како је могуће да људи почну да заговарају и подржавају један потпуно нељудски систем. Ако сте овај моменат спонтано уочили или бар полуспонтано вођени претходним питањима до ове тачке стигли, можемо да наставимо даље.
У последње време се и тамо где треба и где не треба све чешће помиње дубока држава. Тај термин се врло ретко користи на исправан начин, а много чешће се злоупотребљава. Дубока држава је постала мантра којом се објашњава издајство државних структура, грамзивост финансијских институција, злонамерност међународних организација и јаловост опозиционих политика. При томе, не мислим ни на једну државу конкретно. Мислим на све њих, заједно.
Постоји један тренутак безвлашћа у коме умире ноћ, а нови дан се још није родио. То је оно време у коме је први зрак кренуо са Сунца, али још није стигао да на крају свог пута додирне Земљину површину и пробије остатке ноћи. У том делићу вечности, у тих осам минута и двадесет секунди на том делу Земље анђели и демони деле исто време и простор.
Ако по истом принципу замислите један много удаљенији извор светлости, који не мора обавезно да буде физички већ на пример духовни, разумећете да духовно праскозорје може да траје много дуже од 500 секунди и да оно не погађа само један делић Земље непосредно пред свитање на одређеној географској дужини већ целу планету.
Невезано од тога да ли је нечији матични свет ноћ или дан, у праскозорје се најлакше прескаче граница светова и постаје оно што у исламу зову Зулкарнејн, онај који живи у два света. То је човек који је рођен са мисијом да огради два лоша народа – Јеџуџе и Меџуџе од остатка света. Претпостављам да од завршетака имена ових злих народа долази српски израз ”џуџа” који означава примитивну, лошу и злонамерну особу. Добро запамтите овај опис, биће вам драгоцен за брзу дијагнозу са ким имамо посла и откуд они овде. Запамтите и да ових ”народа” има два и да су међу собом врло различити. Значи, не ради се о простој подели по принципу ми добри, а они зли.
Са друге стране, на граници светлости и мрака, у времену анђела и демона је најлакше преварити људе да заувек остану у тами. Ако мрак довољно траје, као што Ноћ Сварога на пример траје вековима, врло је лако на њеном крају пронаћи сасвим довољно измрцварених и малодушних и са минималним застрашивањем од њихових измењених свести створити једну нову реалност у којој ће ноћ бити вечито стање.
Знам да постоје они који све ово приписују теоријама завере, они који са надменошћу какву може да изроди само комбинација плиткоумности, подаништва, свеобухватног незнања и одсуства сваке врсте храбрости па и чак оне за било какво дубље размишљање. У принципу, такви никада нису били јавност којој се обраћамо, из два разлога. Прво: наши ресурси, а пре свега време у овој димензији нису неограничени и нећемо их траћити на оне који се неће извући и друго: после раздвајања светова неко мора да остане да живи и у доњем свету, иначе цео процес не би имао никаквог смисла.
Основна разлика између светова је у броју закона који у њима важе, а тај број директно проистиче из броја, врсте и величине страхова који опседају њихове становнике. За сваки страх је потребан најмање по један закон који га привидно регулише, а у суштини – додатно сужава слободе поданика. Зато се у доњим световима толико ради на потенцирању постојећих страхова и сталном измишљању нових опасности.
Овде је једна илустрација како се то ради. Био је 11. август 1999., непосредно по завршетку (још) једног рата са невидљивим непријатељем, невидљивим на радару. ”Пошаст” која нас је тада напала је било помрачење Сунца.
Тада још увек није постојао појам такозване струке, као ни Кризни штаб, али обзиром да ћу вам тачно навести имена институција које су учествовале у доношењу овог заједничког саопштења, лако ћете препознати њихов зачетак. Ово саопштење су потписали:
- Савезно министарство за рад, здравство и социјалну политику
- Савезни хидрометеоролошки завод
- Институт за очне болести Клиничког центра Србије.
Мере заштите и начин понашања током помрањења Сунца 1999. године
- За време делимичне фазе помрачења се не сме гледати незаштићеним оком
- За посматрање појаве помрачења користити специјалне наочаре са кобалт стаклом, које имају максимално засенчење
- За време тоталне фазе, која ће бити присутна на подручју северно од линије која спаја Суботицу и Кикинду, може се гледати без коришћења заштите, али тек неколико секунди пошто почне ова фаза, с тим да се мора прекинути пре него што се тотална фаза заврши
- Препоручује се грађанима да спусте ролетне на прозорима и да се удаље од прозора, како не би поглед несвесно, а без заштитних наочара упутили према Сунцу
- Ко не мора, посебно деца и старији, не треба да излазе из куће за време помрачења, нити да посматрају појаву
- Посебну одговорност имају родитељи, укућани и запослени у предшколским установама. За време помрачења деца треба да су у затвореном и замраченом простору
- У предузећима и установама где је процес рада организован по сменама, запослени у првој смени морају сачекати долазак особља из друге смене
- Лица оболела од хроничних болести и психијатријски болесници треба строго да се придржавају датих упутстава о понашању и редовно узимају прописану терапију.
Као могуће последице набројани су убрзани рад срца, грчеви у стомаку, појачан свраб коже, нагли скок крвног притиска, повећање нивоа шећера у крви и учестало мокрење. Помињала се и могућност губитка вида. Ово упутство је више пута прочитано у Дневнику Радио-телевизије Србије.
У Београду су биле потпуно празне улице, а ролетне које су радиле су биле спуштене. То сам видео сопственим очима јер сам намерно био на улици. Јављено је да су обустављени и сви летови ЈАТ-а.
Нема потребе да вам повлачим било какву паралелу са нечим што је дошло две деценије касније. За двадесет година они су додатно испекли занат, научили да плаше оне који им верују још страшније и уверљивије, али кључни елементи су исти – нешто мора да се стави преко лица, обавеза затварања у куће и огромна опасност по здравље.
Нешто смо постигли ако вам ово помогне да разумете да све ово нема ама баш никакве везе ни са различитим политикама, ни са сукобљеним идеологијама, нити са супротстављеним економским моделима расподеле вишка вредности као ни бизарно прозаичним саветом о праћењу трага новца. Ово није неки давно прохујали рат са случајно заборављеним потписивањем примирја, већ ЈЕДИНИ РАТ који се води све време постојања људи на Земљи.
Ко су заправо Јеџуџи и Меџуџи, како су се звали кроз историју, која је разлика међу њима, где су били некада, где су једни а где други сада, да ли је могућа сарадња са њима, да ли је довољно бити добар па ће вас они оставити на миру и још много тога остављам вама да откријете уколико мислите да вам је таква врста спознаје из било ког разлога потребна у временима која долазе. Заинтересован трагач за истином ће пронаћи довољно смерница и знакова поред пута који ће га одвести до одговора који је довољно дубок да управо зато буде недвосмислен, чак и када се комбинаторика могућности разграна до бесконачног. Између осталог то ће бити сасвим довољно и за разумевање главних енергија и фреквенција на којима се одвијају догађаји на данашњем простору Украјине. Све то је тек један вирећи кончић овог дугог процеса који своје корене повлачи од много пре, не само од пре настанка ислама већ и свих осталих религија.
Ја ћу вам свакако у неком од следећих текстова мало помоћи, пре свега алегоријама и асоцијацијама, али не очекујте превише. Није ми циљ да усвојите моје мисли или знања нашег витешког реда. Хоћу само да вас подстакнем да се сетите ко сте, одакле сте дошли и зашто сте овде. Само тако ћете истински знати шта вам је чинити сада, у будућности и за увек.
Доктор са Чубуре
Објави коментар