Пола километра северније од последње куће Банатског Аранђелова је насеље Сигет, које је уништено у 16. веку и обновљено крајем 18. века од стране мађарских радника који су живели и радили на дуванским пољима.
Фото: Златан Фехимовић
Сигет је степски простор око 4.000 хектара који се налази између Сигета, Српског Крстура и Банатског Аранђелова. Овуда је у праисторијско време текла Тиса. Слатина је и данас испресецана остацима меандара који су кад је влажан период потпуно непроходни са дубином воде и до метар.
Простор Сигета је познат по јединственим надгробним споменицима, такозваним курганима. Курган је тип земљаног надгробниг споменика, који се подједнако може наћи међу свим народима широм света,осим у Аустарлији и на Антарктику. Најчешће се у центру кургана налази један или више гробова из прошлости, или гроб једне угледне личности као што је племенски вођа, али има и других врста хумки специфичне намене. На татарском се каже корган, а на староруском то значи укопно место утврђено земљом, као и на турском језику значи утврђење од земље.
Фото: Златан Фехимовић
Велик део атара у Сигету је слатински пашњак, који се користи за испашу стоке, што је јединствено уВојводини и спадају међу веома ретке у Панонској низији. Зато је овај пашњак под заштитом државе у склопу природног резервата Пашњаци велике дропље. Птица дропља је овде изумрла, али на овом подручју гнезда имају веома ретке птице Србије, као што је орао крсташ. На крајевима резервата гнезда има пар орлова белорепана.
У насељу Сигет живи око 200 становника, а просечна старост становништва je око 41 година. Мушки су стари у просеку 38, а жене 44 године. У насељу има око 80 домаћинстава.
Ово насеље је углавном насељено Србима. У последња три пописа бележи се пад у броју становника.
Житељи Сигета прослављају Дан села 2. августа на Светог Илију. На тај дан Сигећани се такмиче у кувању паприкаша од петлова. У свему им значајно помаже локална самоуправа Нови Кнежевац на челу са председником општине др Радованом Уверићем и народним послаником Радованом Јанчићем.
Фото: Златан Фехимовић
Сигет је вишенационално село и у њему живи око 53 одсто Срба, 26 одсто Мађара, 15 одсто Рома, а испод један одсто има који се изјашањавају као Југословени, Црногорци, Хрвати, Македонци и други. Сигет је у саставу Месне заједнице Банатско Аранђелово.
Аутор текста: Миломир Филиповић Фића