Ђала се као насеље први пут помиње у 14. веку, када је угарски гроф Ђалаи добио имање од угарске власти, тако да је прва верзија назива села по овом угарском грофу дошло до имена Ђала. Друга верзија да су насељу име дали Турци, што ђала на турском значи брдо. Како било да било у овом селу Срби су били такорећи одувек, од кад село постоји.
Фото:Златан Фехимовић
Ђала се налази на крајњем северу Баната, Војводине и Србије. Село је на самој граници с Мађарском и од општинског места Новог Кнежевца је, преко Српског Крстура, удаљено, идући на север, 14 километара. Село се простире на атару од око 2.735 хектара који је веома плодан и повољан за производњу хране.
Становништо Ђале је одвајкада претежно било српско, које је кроз време живело са осталим нацијама као што живи и данас са Мађарима, Ромима и другим народима који вековима живе у овом делу Баната и целој Војводини.
Фото:Златан Фехимовић
Ђала има школу од 1790. године. Некада је у овом селу била осмогодишња основна школа. Данас има четвороразредна са петнестак ученика. Деца од петог до осмог разреда путују у оближњи Српски Крстур. Услови школе у Ђали су и данас такви да се настава може одвијати за више од сто ученика и бољи су него у многим школама где толико ђака сад има. Зграда школе у селу је веома импресивна грађевина. И све што је некад грађено у Ђали је домаћински и богато подизано. И данас је тако. Ови мештани кад нешто одлуче да граде, граде на искуствима предака да буде за пример.
Фото:Златан Фехимовић
Тако су градили и верски објекат православни Срби пре више од два века, а писани траг о верској служби је још старији.
Богослужбене књиге у Ђали су од 1722. године. Православна црква је саграђена у Ђали 1794. године. Дужина храма је 20 метара а ширина 10 метара, са висином звоника 35 метара. Иконостас у цркви је радио знаменити Душан Алексић из Арада, 1894. године. На храму постоје три звона, мало тешко 150 килограма, средње тежине 500 килограма и велико са 750 килограма. Ова звона село је купило 1923. године.
У цркви су сачуван старе матичне књиге још од 1830. године, у којима су забележени рођени, крштени, венчани, умрли, као и домовни протокол. Сва ова вредна грађа о селу се налази у архиви црквене општине у Ђали, пошто су све те књиге које су биле одузете враћене цркви.
Фото:Златан Фехимовић
Ђала је 1923. године имала 3.000 душа. Те године родило се 101 дете у селу. Сад једно или ниједо годишње. Након Другог светског рата у Ђали је пописано 1.800 житеља и на сваком следећем попису број мештана је за стотину или две мањи. Данас у Ђали живи мање од хиљаду душа у око 300 кућа.
Фото:Златан Фехимовић
Село Ђала поред школе и цркве има пошту, дом културе, здање месне заједнице и месне канцеларије и продавнице мешовите робе. Ђала је село без кафане. То никада није било.
У Ђали има велики број празних кућа. Ђала је гранично место и има гранични прелаз који за сада ради са ограниченим радним временом, што знатно отежава одлуку оних који би да путују кроз Ђалу преко Мађарске широм Европе.
Фото:Златан Фехимовић
Много би знчило не само за село Ђалу, већ за општину Нови Кнежевац када би гранични прелаз у Ђали пропуштао путнике непрекидно као на свим сличним граничним прелазима. За сад тај прелаз ради у току дана од 7 до 19 часова.
У локалној самоуправи Нови Кнежевац су предузели све законске мере да се добије одобрење за непрестано радно време на граничном прелазу и надају се ускоро да ће се то и догодити.
Отварањем граничног прелаза пружила би се прилика и страним инвеститорима да нешто од производње подигну у Ђали како би мештани овога села који у великом броју раде у Мађарској нашли посао у свом селу. Овако имају проблем са ограничењем радног времена на граници па кад раде у другој смени морају да спавају у Мађарској, а од куће су удаљени свега десетак километар.
Истина је да би стални гранични прелаз са непрекидним радним временом много значио не само за село Ђалу већ за целу општину Нови Кнежевац. Али у локалној самоуправи Нови Кнежевац се не ослањају само на то и чекају кад буде, већ предузимају мере обнове свих села у општини па и села Ђале.
У Ђали је реконструисан водовод и уређен центар села да сад Ђала личи на варошицу. И не само то. У току су радови на уређењу атмосферске канализације и спортских терена код игралишта фудбалског клуба.
Фото:Златан Фехимовић
У културном смислу селу Ђали се много помаже од стране локалне самоуправе, на чијем је челу председник општине др Радован Уверић, родом из Ђале. У Ђали се одржавају Фестивал народне музике Ђамус и Пасуљијада. На челу Месне заједнице је Слађана Марић, а у Савету су још: Јожеф Шајго, Светозар Закић, Срђан Благојевић и Синиша Теофанов.
Аутор текста: Миломир Филиповић Фића