Петровац на Млави
Ждрело

ЖДРЕЛО

Ратарско, раније сточарско, сеоско насеље збијеног типа на 200 m улазу у Горњачку клисуру, у западном подножју Вукана (825 m), 14 km југо-источно од Петровца на Млави. Површина атара износи 2.882 ha. У атару, 9  km од Петровца на Млави, поред пута ка Жагубици, налази се неуређен геотермални извор (36 C, издашност 16 m/sek.), чија вода лечи реуму и кожна обољења. Географски назив потиче од положаја на улазу (ждрело) у клисуру.

Zdrelo.jpg

Претечу данашњег села представља средњовековни градић Ждрело (крајем XVIII века седиште бугарске властеле Дрмана и Куделина), који се помиње у угарским повељама 1392. године као castrum Izzdril, у доба кнеза Лазара и током турске окупације. Његови остаци налазе се југо-источно од данашњег села, а у близини су и рушевине манастира Благовештење (XIV век) и цркве Митрополије (XIV век), које су проглашене споменицима културе од великог значаја. Године 1820. броји 62 куће ( 1846 – 117 кућа и 721 житеља, 1928 – 350 кућа и 1.700 житеља итд.).

Становништво је влашко (слави Св. Николу, Ђурђиц, Велику Госпојину, Петковицу, Св. Аранђела, Св. Алимпија, Михољдан и др.; заветина Тројице), староседелачко и досељено са Косова, из Ракитова у Мађарској, Тимочке крајине, Грабовца у Ресави, Шумадије и Рашке. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,7 (1961) до 1,1 (1991). Манастир Решковица (помиње се 1583. године, а по предању, задужбина је кнеза Лазара) се на старим темељима (североисточно од села) интензивније обнавља од 1994. године, а црква Св. Петке (у самом селу) је у изградњи од 1998. године.

Електричну енергију добија 1961. године, асфалтни пут 1982. године, телефонске везе 1984. године, а водовод 1989. године. Има четвороразредну Основну Школу (почела са радом крајем XIX века), дом културе, КУД „Ђура Јакшић“, здравствену амбуланту, каменолом кречњака (доломит) југо – западно од села (почео са радом 1956. године, а већу производњу има од 1974. године) и др. Од 1939. године до краја II светског рата радио је рудник лигнита „Ждрело“.