Петровац на Млави
Витовница

ВИТОВНИЦА

Ратарско раније сточарско, сеоско насеље збијеног типа, на (230 m) обалама Витоничке реке (48 km), код њеног излаза из тесне клисуре, и падинама узвишења Фаца Манастира, Урлаја и Чукара (380 m), 12 km источно од Петровца на Млави. Површина атара износи 2.717 ha. У селу и атару се налазе шест јачих извора: Васиљин, Будимиров, Сименов кладенац, Црни извор, Приод и Бања, од којих се последњи сматра лековитим. Насеље је овалног облика. Археолошки налази (комади згуре, старе рударске алатке и др.) на локалитетимаЛетиште и Појана Кушењ указује на знатну рударску активност (сребро, олово, гвожђе) у античко доба.

Vitovnica-768x576.jpg

Настанак и име села везује се за манастир Витовницу, који је, по предању, подигао краљ Милутин. Угарске повеље из 1390. године бележе градић – утврђење (castrum Vytiniche), а каснији извори (1557, 1661, 1718. и 1733) само манастир. Село се као прњавор („содержи до 30 домова и житељи јесу понајвише Власи, који манастиру радотају“) помиње тек почетком XIX века.

Становништво је влашко (слави Св. Николу, Св. Аранђела, Св. Јована, Верижице, Петковицу, Ђурђиц, Митровдан и др.; заветине Тројице и Св. Илија), пореклом из Тимочке крајине, Ресаве, Црне Реке, Влашке, Ердеља (Алмаш, Карансебеш и Сокол) и Мораве. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,8 до 1,8 (1991).

Црква манастира Витовнице посвећена је Успењу Пресвете Богородице, чији дан је и црквена слава. Изнад њених северних врата налази се камена плоча из 1218. године са натписом на старојерменском и старословенском језику.

Електричну енергију добија 1950. године, асфалтни пут крајем 80-их година. XX века, телефонске везе 1989. године, а водовод 1995. године. Има четвороразредну Основну Школу (почела са радом 1862. године), дом културе, манифестацију „Сабор горана“, која се одржава свеке године 4. јула на Тресту – излетиште са планинским домом и лугарском кућом, и др.

Печење креча је традиционална активност мештана. После II светског рата постојао је мањи рудник лигнита.