Петровац на Млави
Манастирица

МАНАСТИРИЦА

Ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа, на (166 m) обалама (већи део на десној) Бобрешке реке, десне притоке Витовнице, 25 km северо-источно од Петровца на Млави. Површина атара износи 2.585 ha. Назив, по предању, води порекло од развалина старог манастира (цркве) који се налазио поред села.

Обухвата пет физиономских делова: Бубањ, Чаиш, Черет, Фаце и Манастирицу село. Остаци старина су значајни. На локалитету Краку Секурел регистровани су (1934) археолошки остаци из римског периода (цигле и др.), а на Сипаници су нађене (1956) бронзане и гвоздене наруквице (датовано: халштат Ц).

У писаним изворима 1718. године у атару (на ушћу Бобрешке реке у Витовници) забележено је „пусто место“ под називом Дивљачка, што је некадашње селиште. Манастирица се помиње 1820. године, када броји 54 куће (1859 – 142 куће, 1910 – 1.456 житеља, 1928 – 670 домова и 2.002 житеља итд.).

Становништво је влашко (слави Св. Јована, Велику Госпојину, Петковицу, Ђурђевдан, Ђурђиц и Ивањдан; заветине Мале Тројице и Св. Пантелеј). Индекс демографског старења креће се у распону од 0,5 (1961) до 1,3 (1991).

Електричну енергију добија 1963. године, асфалтни пут 1991. године, а телефонске везе 1993. године.

Има четвороразредну Основну Школу (почела са радом 1866. године), дом културе (1949), КУД „Вујица Милојевић“, здравствену амбуланту, локалну пијацу (пазарни дан-недеља) и др.