СТАМНИЦА
Ратарско сеоско насеље збијеног типа на (262 m) обалама Стамничке реке, десне притоке Млаве, 12 km источно од Петровца на Млави. Површина атара износи 3.208 ha. У атару има више извора, од којих су значајнији: извор испод виса Кукуја, испод Бреста и извор у Ботањи. Обухвата две главне физиономске целине са шест мањих делова: Стамницу село (Горњи Радуловац, Скоруш са Ботањом и некадашње насеље рудника „Стамница“- сада Специјална установа за децу и омладину) и Стамничку реку са „крајевима“ Доњи Радуловац, Кривац и Дебељак.
Спада у стара насеља. Помиње се под именом Ставница крајем XIV века у повељи кнеза Лазара манастиру Горњак. Писани извори почетком XIX века као самостално село бележе и Радуловац (1820 – 20 кућа), данас физиономски део насеља. Угљенокоп мрког угља (са главним копом у центру села и испоставом у Стамничкој реци) отворен 1935. године, непрекидно је радио од 1958. године у селу и 1963. године у Стамничкој реци. Рудничко насеље је плански подизано (по урбанистичком плану из 1949. године) на (225-245 m) платоу са леве долинске стране Стамничке реке, поред пута за Петровац.
Локална железница (од Петровца до рудника у селу), изграђена 50-их година XX века, служила је искључиво за превоз угља.
Становништво је влашко (слави Митровдан, Св. Алимпија, Св. Аранђела, Петковицу, Св. Јована, Велику и Малу Госпојину, Св. Николу, Ђурђиц и др.; заветине Петровдан и Спасовдан), староседелачко и досељено из Алмаша у Ердељу, Тимочке крајине, Црне Реке и Шумадије.
Индекс демографског старења креће се у распону од 0,6 (1961) до 1,1 (1991). Електрично осветљење добија 1951. године, асфалтни пут 1980. године, водовод (за 250 домаћинства) 1986/87, а телефонске везе 1989. године.
Има осморазредну Основну Школу „Бранко Радичевић“ (почела са радом 1874. године), Специјалну установу за децу и омладину „Др. Никола Шуменковић“ (формирана 1964. године), дом културе, МК, ветеринарску амбуланту и др.
Дугу традицују има печење креча.