Петровац на Млави
Стамница

СТАМНИЦА

Ратарско сеоско насеље збијеног типа на (262 m) обалама Стамничке реке, десне притоке Млаве, 12 km источно од Петровца на Млави. Површина атара износи 3.208 ha. У атару има више извора, од којих су значајнији: извор испод виса Кукуја, испод Бреста и извор у Ботањи. Обухвата две главне физиономске целине са шест мањих делова: Стамницу село (Горњи Радуловац, Скоруш са Ботањом и некадашње насеље рудника „Стамница“- сада Специјална установа за децу и омладину) и Стамничку реку са „крајевима“ Доњи Радуловац, Кривац и Дебељак.

Спада у стара насеља. Помиње се под именом Ставница крајем XIV века у повељи кнеза Лазара манастиру Горњак. Писани извори почетком XIX века као самостално село бележе и Радуловац (1820 – 20 кућа), данас физиономски део насеља. Угљенокоп мрког угља (са главним копом у центру села и испоставом у Стамничкој реци) отворен 1935. године, непрекидно је радио од 1958. године у селу и 1963. године у Стамничкој реци. Рудничко насеље је плански подизано (по урбанистичком плану из 1949. године) на (225-245 m) платоу са леве долинске стране Стамничке реке, поред пута за Петровац.

Локална железница (од Петровца до рудника у селу), изграђена 50-их година XX века, служила је искључиво за превоз угља.

Становништво је влашко (слави Митровдан, Св. Алимпија, Св. Аранђела, Петковицу, Св. Јована, Велику и Малу Госпојину, Св. Николу, Ђурђиц и др.; заветине Петровдан и Спасовдан), староседелачко и досељено из Алмаша у Ердељу, Тимочке крајине, Црне Реке и Шумадије.

Индекс демографског старења креће се у распону од 0,6 (1961) до 1,1 (1991). Електрично осветљење добија 1951. године, асфалтни пут 1980. године, водовод (за 250 домаћинства) 1986/87, а телефонске везе 1989. године.

Има осморазредну Основну Школу „Бранко Радичевић“ (почела са радом 1874. године), Специјалну установу за децу и омладину „Др. Никола Шуменковић“ (формирана 1964. године), дом културе, МК, ветеринарску амбуланту и др.

Дугу традицују има печење креча.