Петровац на Млави
Табановац

ТАБАНОВАЦ

Ратарско сеоско насеље збијеног типа на (150-180 m) обалама средњег тока Бусура (27 km), леве притоке Млаве, 12 km југо-западно од Петровца на Млави. Површина атара износи 1.549 ha. Физиномски интегрише два „дела“: већи, на десној (некадашње Панићка, Сарајлијска, Сјеничка, Ђокинска, Бугарска, Раповачка и Крајинска мала), и мањи, на левој обали (раније Влашка и Нестораћска мала).

Кроз село протичу раповачки и Долићки поточић. У атару су постојала два села: Парложица (у редњовековно доба 22 кућа) и Врбовац или Врбовник (1733 – 17 кућа, ишчезао у другој половини XVIII века), од којих се назив другог одржао до данас у имену потеса који припада атарима Табановац, Шетоње, Ћовдина, Великог Лаола и Буровца. Између 60-их и 80-их година XX века у Врбовцу је постојало мање вештачко језеро (3,18 ha – рибњак шарана, наводњавање задружних њива и др.).

Становништво је српско (слави Ђурђевдан, Ђурђиц, Св. пророка Јелисеја, Св. Саву, Св. Николу, Св, Алимпија, Велику Госпојину, Петковицу и др.; преслава Младенци; заветина Пресвета, у Белој недељи по Тројицама; вашар Петровдан), старином из Тимочке крајине, Црне Реке, Браничева, Видинске крајине, Војводине, Бугарске, Македоније и околине Сјенице. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,5 (1961) до 1,1 (1991).

Православна црква Св. апостола Томе ( црквена слава Мали Ускрс) подигнута је 1913. године. Први телефон у селу зазвонио је средином 30-их година XX века (савремена и масовна телефонизација извршена је 1984/85), струју добија 1960. године, асфалтни пут 1977. године, а водом се углавном снабдева из копаних бунара.

Има четвороразредну Основну Школу (почела са радом 1894. године), дом културе (грађен 1948-1951), споменик Краљу Александру I Карађорђевићу (подигнут 1933. године, срушен 1946. године, обновљен 1993. године), земљорадничку задругу и др.