ВОШАНОВАЦ
Ратарско аграрно сеоско насеље збијеног типа, на (155 m) долинским странама потока Бучина, десне притоке Чокордина (28,7 km) и косама Косице и Чукара, 13 km југо-западно од Петровца на Млави. Поврпина атара износи 1.016 ha. У атару је најпознатији извор (кладенац) Точак, а у селу Кладенац под Косом, Живадиновски и Милошев кладенац, Општинска чесма, Љубисављев, Милетин, Бугарски и Радосављев кладенац.
Подељен је на две главне физиономске целине са седам „мала“: Горњу (Живадиновска, Бранковска и Бањска мала) и Доњу (Зеленковићска, Бугарска, Крајинска и Влашка мала). Трагови старина су значајни (остаци темеља непознате стратости на месту Селиште које мештани зову „Црквиште“).
Под именом Вошановци помиње се у повељама кнеза Лазара 1378. и 1381. године. У турским изворима 1467. године забележено је у атару село Доброселце (6 кућа), где су „војници живели поред раје“.
Становништво је српско (слави Св. Николу, Петковицу, Св. Аранђела, Св. Илију, Св. Стевана, Св. Врачеве и др.; заветина Ђурђевдан), староседелачко и досељено из Црне Реке, Мораве, Тимочке крајине, Видина у Бугарској и околине Крушевца. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,4 (1961) до 1,2 (1991). Електричну енергију добија 1959. године, телефонске везе 1987. године, а асфалтни пут крајем 80-их година XX века.
Има четвороразредну Основну Школу, дом културе и др.