ВЕЗИЧЕВО
Ратарско сеоско насеље збијеног типа, на странама потока Клисура и падинама брда Парлози и Јоргован, 21 km јужно од Петровца на Млави. Површина атара износи 1.604 ha. У атару се налази извор Трмчиште, од кога настаје истоимени поток, притока Клисуре, а у самом селу три извора: Бојага, Кладенац (сматра се лековитим) и Чесма.
По предању, географско име села води порекло од цркве Везиље. Обједињује више „мала“ са родовским називима (Ерићска, Шарунска, Швапска, Ђуровска, Грујовска, Мутавиићска, Бабића, Јовчића, Станкића, Васојевића, Подића и др.). Кроз историју више пута мења локацију (Селиште, Збеговиште), а од средине XVIII века је на данашњој.
Настало је на месту са значајним траговима предсловенске насељености (неистражено археолошко налазиште из римског периода на локалитету Градиште – камени темељи старог „јелинског“ града, парице, копља, рбине од посуђа и др.). Помиње се 1820. године, када броји 29 кућа (1846-37 кућа и 251 житељ, 1910-1560 житеља итд.).
Становништво је српско (слави Св. Николу. Св. Луку, Петковицу, Ђурђиц, Св. Врачеве, Св. Аранђела, Св. Јована и др.; заветина Тројице), пореклом из Шарова у Мађарској, Мораве, Ресаве, Околине Сјенице и др. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,4 (1961) од 0,9 (1991).
Православна црква Миља Везиља, подигнута од 1903. до 1906. године на старом истоименом црквишту, посвећена је Св. Илији. Електрично осветљење добија 1961. године, асфалтни пут 1979. године, водовод (за 70 домаћинства) 1986-1988, а телефонске везе 1989. године. Има четвороразредну Основну Школу (почела са радом 1948/49), дом културе, земљорадничку задругу, локалну пијацу (пазарни дан-четвртак) и др.