ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ
Градско насеље (по правном критеријуму) у Млави, предеоној целини источне Србије, и центар истоимене општине на додиру алувијалне радни и флувијалне терасе Млаве (122 km), десне притоке Дунава, с обе стране магистралног пута Пожаревац – Жагубица – Бор, 36 km југо-источно од Пожаревца и 116 km југо-источно од Београда. Географске координате су 44″22′ с.г.ш. и 21″55′ и.г.д. Површина градског грађевинског подручја, по актуелном ГУП-у из 1989. године, износи 631 ha, а катастарска 1.973 ha. Формиран је као насеље друмског облика (ЈИ-СЗ). Данас има неправилан овалан облик са више територијалних израштаја ка суседним насељима. Урбаном композицијом повезује више физиономских целина: Горњу и Доњу малу, Чаршију (Центар), Слатину, Караулу (Брдо), Стари и Шумски расадник, Нову калдрму, Старо вашариште, Кључ, Кључеве, Колонију, Стару вагу, Папину, Код старе централе, Панарију и др.
Први урбанистички план добија 1886. године, калдруму (главна улица) 1908. године, струју 1925. године, асфалтни пут ка Пожаревцу 1960. године, савремене телефонске везе 1963. године, а централни водоводни систем 1973. године. До 1860. године носи назив Свине (Свина, Свиње или Свиња), по истоименом насељу (1476 – 8 кућа, а 1820 – 89 кућа) у чијем атару је средином XIX века плански формиран данашњи Петровац на Млави као ново управно седиште и центар Млавског среза.
Назив добија по Милутину Петровићу (1791-1861), члану државног савета и пријатељу кнеза Милоша Обреновића. Капетанија и дућан, на левој, и две кафане, на десној обали Млаве, представљају нуклеус (језгро) новоформираног насеља. До средине XX века врже се развијао на десној обали, дуж главног друма, где је подигнуто више важних објеката (православна црква Св. Вазнесења 1866-1869, Тасићева механа 1868, ОШ 1900-1901, железничка станица 1911, комплекс зграда општине, поште и суда од 1912. па надаље, електрична централа 1923. године и др.).
Среска власт успостављена је 1842. године, статус варошице добија 1873. године, вашар 1874. године, а банку (Млавска штедионица) 1887. године. Развојни напредак везан је за отварање рудника лигнита „Јеклов“ (почео са радом 1886. године, касније „Петровац“) и изградњу железничке пруге уског колосека (1912, демонтирана 1969. године).
Становништво је православно (вашари Св. Прокопије и Св. пророк Самуило), српско и влашко, пореклом већином из околних села. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,4 (1961) до 0,8 (1991). Има Предшколску установу „Галеб“, осморазредну Основну Школу „Бата Булић“ (почела са радом 1834), Гимазију „Младост“, Народни универзитет, Народну библиотеку „Ђура Јакшић“, Културно-просветни Центар „Петровац“, Аматерско позориште „Бата Булић“, локалне радио станице, две локалне ТВ станице „МЛАВА“ и „РУФ“, Дом здравља Петровац на Млави, општу болницу, регионалну Смотру дечјег ликовног стваралаштва „ДЕЛИС“, Пролећни пионирски карневал и завршну смотру регионалног „Такмичења села“ (у јуну), пошту, пијацу (пазарни дан – среда) и др.
Сваке године прославља 8. октобар – Дан ослобођења Петровца на Млави. Носиоци и иницијатори привредног развоја су многобројна предузећа. У прошлости је био средиште Млавског угљеног басена.