ЋОВДИН
Ратарско сеоско насеље збијеног типа, на (223 m) брдској коси- развођу Шетоњске реке и Бусура, у подножју северних обронака Крилаша (670 m), 18 km југо-источно од Петровца на Млави. Површина атара износи 2.927 ha. У атару се назали, по предању, „лековит“ извор Студена вода, а у самом селу више извора, од којих су најпознатији Водица, Кучпарски извор, Слана и Коточка. Подељен је на више „мала“ (Кучпарска, Црвењачка, Косовска, Нешићска и др.).
Основан је месту са траговима раније насељености (вишеслојно налазиште са остацима почев од раног каменог доба, па све до средњовековног периода – привезак, амајлија од малахита, бронзана секира „Келт“, фрагменти керамике, новац Септимија Севера и Трајана, златно, сребрно и бакарно прстење, врхови копља, стрела и др.). Године 1839. броји 148 кућа, а у писаним изворима из XIV века (повеља кнеза Лазара манастиру Горњаку) и XV века (Браничевски тефтер) забележено је данас ишчезло насеље Врбовац или Врбовник, чије се име плувало у називу потеса који обухвата делове атара Ћовдин, Шетоње, Великог Лаола, Табановац и Буровца.
Становништво је српско (слави Св. Николу, Св. Луку, Св. Антонија, Петковица, Св. Аранђела, Св. Јована и др.; заветина Бели четвртак), досељено из старе Србије, околине Сјенице, Тимочке крајине, Бугарске, Јабланице, Хомоља и Црне Реке. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,3 (1961) до 1,1 (1991).
Електричну енергију добија 1960. године, телефонске везе 1989. године, асфалтиран пут крајем 80-их година XX века а изградња централног водовода почела је 1998. године XIX века), дом културе (грађен 1947-1953), собрашицу из XIX века (споменик културе), КУД „Прва искра“, здравствену и ветеринарску амбуланту, пошту, земљорадничку задругу, два млина, локалну пијацу (пијачни дан- понедељак) и др. Сваке године почев од 1993. године, одржава се (почетком маја) регионални Фестивал дечјег народног стваралаштва „Крени коло да кренемо“, са око 2 хиљаде посетилаца.
Од 1940. до 1964. године радио је мањи рудник лигнита „Ћовдин“.