ОРЕШКОВИЦА
Ратарско сеоско насеље збијеног типа, на (166 m) источном побрђу Сопотске греде, између узвишења Косица (212 m), Парлози, Селиште и Трскино брдо (229 m), 13 km југо-западно од Петровца на Млави. Површина атара износи 1.722 ha. Име је фитогеографског порекла – по орасима којих је на месту данашњег села раније било много. Повезује 18 „мала“ (Влашка, Стојнићска, Косићска, Цокањска, Милојчанска, Гвоздењачка, Јанићска, Милојевска, Бећарска, Милутинчева, Сарићска, Мићовска, Микина, Грујовска, Миздрачка, Милованчева, Матичска и Јокићска), од којих је прва најстарија, а остале су формиране каснијим досељавањем.
Кроз село протиче мањи поток, притока потока Трске, изворишног крака речице Чокордин (28,7 km). Настала је на месту са значајним остацима предсловенске насељености (винчанска насеља Збеговиште, Селиште, Липе и Чибуковица). У XIX и почетком XX века има знатну насељеност (1820 – 37 кућа и 1.700 житеља итд.).
Станивништво је српско (слави Св. Николу, Св. Врачеве, Св. Илију, Ђурђиц, Ђурђевдан, Св. Аранђела, Св. Алимпија, Св. Лазара и др.; заветина Блага Марија), пореклом из Црне Реке, Тимочке крајине, Шумадије, Мораве, Ресаве, околине Ужица, Батичине, Сјенице и суседних села. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,5 (1961) до 1,3 (1991).
Православна црква Св. великомученице Марије изграђена је од 1936. до 1972. године. Струју добија 1960. године, пошту 1962. године, асфалтни пут крајем 70-их година XX века, телефонске везе 1986. године, а водом се снабдева из копнених бунара и са извора (Јованов кладенац, Бећарева чесма, Ђуркин и Јевремов кладенац).
Има осморазредну Основну Школу „Ђура Јакшић“ (почела са радом 1893. године), дом културе са библиотеком (1951), КУД „Бранко Радичевић“, амбуланту (1973), противградни полигон – Регионални центар Републичког хидрометеоролошког завода (почео са радом 1968. године), Земљорадничку задругу „Драгошево“, у чијем су саставу економија, фарма свиња и кокошака, мешаоница сточне хране, кланица, хладњача капицета 20t и ветеринарска амбланта, и др.
Представља гравитационо средиште за два насеља- Вошановац и Добрње.