Петровац на Млави
Буровац

БУРОВАЦ

Ратарско сеоско насеље збијеног типа, на (196 m) странама Буровачке реке, леве притоке Бусура, с обе стране пута ка Свилајнцу, 16 km југо-западно од Петровца на Млави. Површина атара износи 1.569 ha. На путу ка Ђурицу налази се извор Немања. По предању, назив води порекло из времена настанка села, када се земљиште које је угрожавало насеље обурвавало. Обједињује три „мале“: Горњу, Доњу и Радојевску.

Burovac.jpg

Сматра се да је основан у првој половини XVIII века, у време аустријске окупације Србије. Кроз историју више пута мења топографски положај (Стари Буровац, Селиште и др.). Помиње се 1820. године, када броји 37 кућа (1859 – 83 куће, 1928 – 197 кућа и 1.545 житеља итд.).

Становништво је српско (слави Св. Аранђела, Св. Николу, Св. Луку, Св. Јована, Ђурђиц, Ђурђевдан и др.; заветина Бели Петак; вашари Пољобранија – 15. мај, Мала Госпојина и Св. Лука), досељено из Војводине, Ресаве, Бугарске, околине Параћина, Црне Реке и Тимочке крајине.

Индекс демографског старења среће се у рапону од 0,4 (1961) до 1,1 (1991). Православна црква Успенија Пресвете Богородице, чији дан је и црквена слава, подигнута је 1936/37. год. Електрично осветљење добија 1960. године, телефонске везе и централну пошту 1963. године (савремена и масовна телефонизација извршена је 1983. године), асфалтни путо до центра села 1977. године, а до записа у Дубници (ка Свилајнцу) 1979. године. Водом се снабдева из копнених бунара.

Има осморазредну Основну Школу „Света Михајловић“ (почела са радом 1894. године), дом културе са библиотеком (1946), камени мост на Буровачкој реци (изграђен 1910. године на темељима старијег моста), који је проглашен спомеником културе, здравствену (1960) и ветеринарску амбуланту (1960), Земљорадничку задругу „Слога“ (основана 1926. године) са радионицом за поправку пољопривредних машина, откупним магацином, пољопривредном апотеком и стовариштем грађевинског материјала, локалну пијацу (пазарни дан – недеља) и др. Представља гравитационо средиште за два насеља (Табановац и Бусур).