Петровац на Млави
Велико Лаоле

ВЕЛИКО ЛАОЛЕ

Ратарско сеоско несеље збијеног типа, у источном подножју Сопотске греде, на (141 m) старом античком путу од Viminaciuma ка Horreum Margi, 7 km јужно од Петровца на Млави. Површина атара износи 2.679 ha. У атару и селу има више извора: Баба Љубин кладенац, Смрдан, Стубањ, Брестина и др., од којих се последњи сматра лековитим. Припада старим селима.

Veliko-Laole-768x512.jpg

Остаци старина у Беловодама (винчански локалитет са сликаним речним облуцима и налазом руде бакра и бакарног накита) и на ушћу Бусура и Млаву (римско утврђење Градац – Jovus Pagus, из I века, заштићено археолошко налазиште) сведоче о ранијој насељености. У Горњачкој повељи кнеза Лазара (XIV век) помиње се под именом Хлоли, када су се у атару налазила још два насеља: Коварна (Коварне), која се помиње и 1467. године (14 кућа), и Врбовац (Врбовник), чији насеобински континуитет досеже до првих деценија XVIII века (1733-17 кућа, „сербли чина војинственога“). Крајем XIX века (1889-1893). Велико Лаоле се наводи као „седиште панђура са два вашара“.

Становништво је српско (слави Св. Николу, Св. Јована, Св. Алимпија, Митровдан, Петковицу и др.; заветина Спасовдан), стариначко и досељено са Косова, из Тимочке крајине, старе Србије, Шумадије, Влашке, Хомоља и Црне Реке. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,5 до 1,2. Православни храм Св. Петра и Паврла (црквена слава Петровдан) подигнут је 1936. године. Електрично осветљење добија 1950. године (данас има и уличну расвету), асфалтни пут 1969, водовод 1974. (прикључак на водоводни систем Петровца на Млави), а телефонске везе 1986. година.

Има дечији вртић (1982), осморазредну Основну Школу „Жарко Зрењанин“ (почела са радом 1874. године), дом културе, КУД „Полет“, савезну смотру Фестивал завичајне песме „Млава пева“ (раније „Млава пева јулу“) која се одржава од 1980. године и сваке године окупи до 2 хиљаде посетилаца, пошту (постојала још „за Карађорђева времена“), ветеринарску службу (1953), здравствену амбуланту (1954/55), Земљорадничку задругу „7. јули“ (основана 1946. године) са фармом свиња и кока носиља, Општу земљорадничку задругу „Фармер“ (основана 1998. године), ДП за производњу текстилне робе „Велико“ (1982) и др.

Од 1953. до 1964. године радио је мањи рудник лигнита. Представља гравитационо средиште за три насеља – Бистрицу, Крвије и Мало Лаоле.