ВЕЛИКИ ПОПОВАЦ
Ратарско сеоско насеље збијено типа, на (188 m) брдској коси – огранку Сопотске греде, и странама Васићког потока, 12 km северо-западно од Петровца на Млави. Површина атара износи 1.541ha. У селу у атару се налазе више извора (Точурак, Бучура, Жедна вода, Трахил, Цајник, Бкурани, Стублове, Бабина глава, Бакаличина чесма, Васићски, Милошевачки и Влашки кладенац, Точак, Чукаре и др.), од којих последњи, по предању, лечи очне болести. До 1897. године, када добија садашњи, село носи назив Арнаут – Поповац. Повезује шест „мала“ са родовским називима: Васићку, Карићку, Нерићку, Влашку, Момировску и Милошевачку.
По предању, првобитно насеље под именом Раброво било је у пољу близ Орљева, одакле је премештено на Селиште, па у Раденачки поток итд. У XVIII веку (1733) има „24 хљебов“, а писани извори из тог доба (1718), у данашњем атару, бележе и „пусто место“ Бресницу, где су сада сеоске њиве.
Становиштво је срспско (слави Св. Тригуна, Св. Јована, Ђурђевдан, Св. Лазара, Ђурђиц, Петковицу и др.; заветине (Тројице и Младенци), пореклом са Косова, из Црне Реке, Мораве, Ресаве и Хомоља. Индекс демографског старења креће се распону од 0,6 (1961) до 1 (1991).
Православна црква Св. пророка Илије, чији дан је и црквена слава, сазидана је од 1920. до 1931. године (живописна 1993/94). Електрично осветљење добија 1957. године, телефонске везе 1994. године, асфалтни пут до центра села 1975/76, а пројекат и део радова за водоснабдевање насеља са изворишта на локацији „Ђула“ (252 m) урађени су 1998. године. Има четвороразредну Основну Школу (почела са радом 1865. године), Дом културе „Јован Јовановић Змај“ (изграђен 1956. године) са библиотеком, Специјалну установу за лица ометена у развоју „Гвозден Јованчићевић“ (формирана 1956. године) и др.