ЛОПУШНИК
Ратарско сеоско насеље збијеног типа, на (155 m) обалама речице Крушевице (спаја се са Љутим потоком и улива у Чокордин, леву притоку Млаве) и странама узвишења Љубановца, Јастребице и Козјака, 7 km западно од Петровца на Млави. Површина атара износи 746 ha. У атару и селу има више извора: Топлик, Бучина, Крајац, Врело, Славинац, Процепак, Дубље, Панин и Стублине.
Обједињује две „мале“ (Горњу и Доњу) подељене на групе родовских кућа (Чалачка, Прлитска и Стојкованска). Предмети ископани на Пазаришту (тугле, црепови, фрагменти керамике, римске парице, „јелинско“ гробље и др.) и Вилину Колу (мање тугле, крстићи и парице) указују да је овде било насеља и у старом веку. Турски извори из 1467. године бележе село Крушевицу (8 кућа), што је садашњи назив једног потеса у атару. У другој половини XVIII века село је било у Селишту, близу Бошњака. Под садашњим именом помиње се 1859. године (44 кућа), а потом и под сличним (1910 – 965 житеља, Лопушник; 1928 – 141 кућа и 689 житеља, Лопушница).
Становништво је српско (слави Св. Стевана, Св. Николу, Ђурђиц, Св. Аранђела, Св. Луку и др.; заветине Тројице и Мандалина), пореклом са Косова, из Тимочке крајине, Стига и др. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,5 (1961) до 1,2 (1991).
Електричну енергију добија 1962. године, асфалтни пут 1983. године, телефонске везе 1994. године, а водом се снабдева углавном из копаних бунара.
Има четвороразредну ОШ (почела са радом 1922. године), дом културе и др.