ДОБРЊЕ
Ратарско сеоско насеље збијеног типа, на (161 m) источним падинама Сопорске греде и странама потока Река, изворишног крака Чокордина, леве притоке Млаве, 9 km југо-западно од Петровца на Млави. Површина атара износи 1.397 ha. Источно од села, поред пута ка Петровцу, налази се Добрњска бучина (јаруга дужине 350 m), један од најнижих (180-205 m н.в.) локалитета букове шуме у нашој земљи.
Помуње се 1859. године, када броји 91 кућу (1910-1.104 житеља, 1928-215 домова и 1.300 житеља итд.).
Становништво је српско (слави Св. Николу, Петковцу, Св. Аранђела, Св. Илију, Св. Мрату, Св. Враче и др.; заветина Тројице), пореклом са Косова, из Тимочке крајине и Црне Реке. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,5 (1961) до 1,2 (1991).
У Добрњу су рођени Петар Тодоровиће Добрњац (1771-1831), знаменити војвода из I српског устанка, и његов брат Стеван Добрњац (1778-1835), „кнез моравски“, који се „одликовао у другом устанку“.
Струју добија 1959. године, асфалтни пут крајем 80-их година XX века, телефонске везе 1992. године, а водом се снабдева из копнених бунара. Има четвороразредну Основну Школу (почела са радом 1844. године), дом културе у изградњу (од 1985) и др.